На данашњем рочишту представљени су писани докази, међу којима су стенограмске белешке са суђења, дописи влада Велике Британије и САД, као и извештаји Државне комисије за откривање тајних гробница.
Непосредно пре почетка суђења у судници се догодио инцидент, када је лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ, без повода, упутио више увреда једној од оснивачица и координаторки невладине организације Жене у црном Станислави Зајовић.
Након неколико Шешељевих увредљивих коментара о њеном физичком изгледу, судски стражар га је опоменуо, али му је лидер радикала одговорио: „Ко си ти да мене ућуткаш“.
Зајовићева је рекла да су претње и увреде које су јој упућене континуитет у пракси ултрадесничарских организација — блаћење оних који се боре против фашизма и залажу за мир у региону.
Према њеним речима, судница је данас требало да послужи за естраду.
„Позив на одстрел није ништа у поређењу са оним што је тај злочинац радио са цивилним становништвом у Босни и Херцеговини, на Косову и у Хрватској“, рекла је она и додала да то показује и колико је опасна и сама помисао „на рехабилитацију ратног злочинца Драгољуба Михаиловића“.
Завршне речи у поступку за рехабилитацију заказане су за 12. мај, док се саопштење одлуке очекује 14. маја.
Заступник подносилаца захтева за рехабилитацију Михаиловића, адвокат Зоран Живановић, рекао је да очекује да ће акт о рехабилитацији бити донет.
„Очекујем да ће бити усвојен захтев за рехабилитацију на основу изведених свих писаних доказа, сведока и вештака који су говорили у прилог томе“, истакао је он.
Захтев за рехабилитацију Михаиловића су 2006. године поднели његов унук Војислав Михаиловић, професори Правног факултета Универзитета у Београду Смиља Аврамов и Коста Чавошки, Српски либерални савет и Удружење Југословенске војске у отаџбини.
Захтевом је затражено поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт због колаборације с нацистичким окупаторима и којом су му одузета сва грађанска права.
Поступак за рехабилитацију почео је 16. септембра 2010. године, али је у два наврата дошло до застоја у процесу.
Први пут се чекало утврђивање дана стрељања Михаиловића, а други пут јер је Савез антифашиста Србије поднео кривичне пријаве против два сведока због лажног сведочења.
Решењем Првог основног суда у Београду као датум Михаиловићеве смрти утврђен је 17. јул 1946. године.
