Немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер није донео нове услове у Београд, сагласни су аналитичари са којима је Спутњик разговарао. Међутим, они различито гледају на те услове, али и на ефекте посете.
Охрабривање или притисак
Порука јучерашњег састанка да ће Немачка подржати отварање преговора ако Србија испуни услове из такозваних 11 тачака, али и услове који нису везани за Косово, попут проналажења криваца за паљење Амбасаде Немачке, сматра аналитичар Душан Јањић
„Дакле, ништа ново. Мислим да је ова посета и Београду и Приштини имала за циљ да се охрабре преговарачи да почетком маја потпишу 'Други оквирни споразум‘ и тако створе основ за лобирање Немачке“, прецизира Јањић за Спутњик.
Председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић каже да је немачки министар поновио серију веома тешких услова — или како каже — уцена, који се тичу завршетка повлачења свих институција Србије са Косова, помоћи Србима на Косову, питања језера Газиводе и других тема у вези са власништвом.
„Штајнмајер је поновио оно што је суштина практично свих услова и што је завршетак ове фазе притисака на Београд, а то је потписивање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине. У преводу, то је де факто и де јуре признање независног Косова. Чињеница да се тај споразум реторички назива другачијим именом — које ће лакше прогутати српско јавно мњење — апсолутно не сме да одвуче пажњу од чињенице да се ради о споразуму којим би Београд требало да призна независно Косово као одвојени ентитет“, категоричан је Митић.
Крајњи договор тек за 10 година
Душан Јањић не слаже се са оваквим ставом и каже да политичари и јавност у Србији бркају појмове.
„Први свеобухватни споразум је потписан априла 2013, очекује се у мају 'Други свеобухватни споразум', који би покрио све теме којенаведене у 11 тачака и обавезу да се настави дијалог. Ништа више. То је основ за покретање поглавља 35“, твди Јањић.
Он додаје да би после крајње нормализације односа — за 10, 15 година — требало да буде потписан завршни споразум. То ће зависити, прецира даље Јањић, од тога какав ће статус тада имати Косово.
„Питање јњ да ли ће за 10 година Косово бити чланица УН, да ли ће са њом или са Европском унијом Србија моћи да потпише споразум. Због тога је и остављена флексибилна формулација. То се зове правно обавезујући споразум, за сада. Јер, ови оквирни споразуми, као што је утврдио Уставни суд Србије, нису правни већ политички. Они производе правне последице, и у томе је велика разлика“, додаје Јањић.
Александар Митић сматра потпуно другачије.
„Поента није да Београд решава конкретна питања у том споразуму, већ да се правно, једном заувек признаје Косово као ентитет који је одвојен од Србије. То, наравно, не подразумева аутоматски међународно-правно признање Косова али у суштини, то је једна те иста прича“, тврди Митић.
Шта је чуо председник а шта премијер
Српски премијер Александар Вучић рекао је после сусрета са немачким министром да је Србија урадила пуно и да постоје границе преко којих не може да пређе.
Председник Србије Томислав Николић отишао је у својој оцени сусрета и корак даље, рекавши да није оптимиста, јер од Штајнмајера није чуо да ће поглавља у преговорима са ЕУ бити отворена ове године.
Што се тиче донекле различитих интерпретација сусрета са министром Штајнмајером председника и премијера, Душан Јањић каже да председник Николић у јавним наступима помиње крајњу перспективу, односно крај нормализације односа, улазак у ЕУ и споразум који би тада требало да уследи.
„Дакле, Штајнмајер није могао да обећа улазак у ЕУ, могао је да обећа оно што је обећао и што мислим да је тачно интерпретирао премијер“, прецизира Јањић.
Штајнмајер, према Александру Митићу, представља умерену реторику која долази из Берлина јер постоји читав низ услова који много оштрије саопштавају чланови немачког Бундестага.
Али, опет, додаје Митић, услови о којима је причао Штајнмајер рефлектују оно што тражи Бундестаг.
„Премијер Вучић је с једне стране истакао случај Газиводе, а мислим да је председник Николић говорио о читавом низу услова, о читавом пакету, и због тога је био можда мало оштрији у својој изјави“, прецизира он.
Очито је све ствар тумачења. Као што је и председник Николић рекао у недавном интервјуу Спутњику: кад Србија седне да разговара са представницима Приштине она сматра да разговара са представницима суштинске аутономије у оквиру Србије, док Албанци кажу како су дошли у име своје независне државе.
Такође, ово није први пут да председник државе, наводно, погрешно разуме европске званичнике јер му раније замерено да је погрешно разумео комесара Јоханеса Хана да ће услов за улазак Србије у ЕУ, бити признање Косова.
Стање на терену, и сада а и наредних месеци и година — показаће чије тумачење је било исправније.
