Роботизовано одело ће моћи да се контролише можданим таласима, а војници у тој опреми ће моћи и да померају и бацају тешке објекте, као и да скачу много више него обична пешадија.
Шеф сектора за развој медицинске опреме из руске компаније „Ростех“ Александар Кулиш сматра да ће у наредних пет година бити представљен први неуроелектронски интерфејс који ће омогућити контролу ексоскелетона путем можданих таласа. Према његовим речима, електроимпулси из мозга биће довољни да покрећу вештачке екстремитете на роботизованим оделима.
Реч ексоскелетон (из грчког éxō „спољни“ и skeletos „скелет“) заправо представља спољни скелет који ће помагати и штитити људско тело.
Ова врста опреме је, наиме, осмишљена да се користи у војне сврхе, како би војници били у могућности да носе велике килаже, али и да буду јачи и издржљивији у борби. Са друге стране, ексоскелетони ће моћи да се користе и у цивилне сврхе, а поготову ће бити од велике користи ватрогасцима, као и спасиоцима у ризичним операцијама.
Природа је сама уредила да многа жива створења имају на себи ексоскелетоне. Чињеница је да чак 98 одсто животиња на нашој планети су бескичмењаци, док 95 одсто уопште ни нема коштану грађу.
Сви бескичмењаци штите себе неком врстом оклопа, односно ексоскелетоном. Улога оклопа је да штити меко ткиво али и да омогући да се мишић повеже са том тврдом структуром.
Поред тога, ексоскелетони на животињама у стању су да буду и водонепропустиви што онемогућава створењима да се осуше.
Поједини инсекти, попут скакаваца, буба-шваби и шкорпиона су савршен пример живих бића на нашој планети који су опремљени ексоскелетонима.
Поред инсеката, ексоскелетонима су опремљени и ракови, крабе, јастози, као и многи други мекушци попут пужева, шкољки, хитона, итд.
