Операција Бљесак почела је 1. маја 1995. године око пет сати ујутро артиљеријским нападом на Пакрац. Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине, а хрватске снаге су за два дана преузела контролу над Западном Славонијом.
У време напада, то подручје било је под заштитом снага Унпрофора, а хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је напад на Републику Српску Крајину само „полицијска операција, којом жели да се осигура безбедност путника на делу ауто-пута од Загреба до Липовца, приписавши јој локални карактер“.
Према подацима Документационо-информативног центра Веритас у акцији Бљесак страдало је најмање 283 Срба, међу којима је било 114 цивила и 11 полицајаца. Међу погинулима и несталима је 55 жена, 11 деце и 73 људи старијих од 60 година, изјавио је за Спутњик председник Веритаса Саво Штрбац.
„Жртве онога што се догодило маја 1995. године нису само Срби који су погинули или нестали, већ и они који су избегли“, каже председник Веритаса и додаје да се у то подручје вратио само мали број од неколико десетина хиљада људи који су избегли.
У последних пет година ексхумирамно је 145 посмртних остатака, а након 20 година од операције Бљесак решена је судбина само 127 лица.
Штрбац каже да је било покушаја да се одговорни за злочине над Србима процесуирају пред националним судовима у Хрватској, Србији и БиХ, али то није одмакло даље од истраге.
Операција „Бљесак“ је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. маја 1995. године под руководством Фрање Туђмана на територији Западне Славоније која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине са намером етничког чишћења простора Западне Славоније. За само 36 сати протерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и 9 деце
Дан по отпочињању акције „Бљесак“ бивши председник РСК Милан Мартић наредио је ракетирање Загреба, које је трајало два дана, због чега је касније оптужен пред Хашким судом и осуђен на 35 година затвора.
Снаге бивше РСК испалиле су на град 23 пројектила и тада је погинуло шест људи, а 176 особа је рањено. Због ратних злочина почињених у акцији „Бљесак“ и „Олуја“ Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана (преминуо 1999).
У априлу 2001. године хашки истражитељи саслушали су бившег начелника ГС Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“.
Хашки истражитељи су, такође, саслушали више осумњичених хрватских официра, али против њих нису подигнуте оптужнице.
У јулу 2005. године Тужилаштво је примило пријаву против генерала Младена Круљца, због ратног злочина у западној Славонији у време операције „Бљесак".
Та пријава прослеђена је и надлежном тужилаштву у Славонском Броду, али против њега никада није подигнута оптужница. Месец дана касније тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић унапредио је Круљца у чин генерал-пуковника.
У јулу 2010. године на месном гробљу у селу Медари у близини Нове Градишке у Западној Славонији, ексхумирано је 28 тела, међу њима и тела деце, из заједничке гробнице настале током акције „Бљесак“.
Комисија за нестала лица Владе Србије је саопштила, у јулу прошле године, да су из регистрованих гробница на територији Републике Хрватске, у периоду 2001. до 2013. године ексхумирани посмртни остаци 1.035 жртава српске националности страдалих у „Бљеску“ и „Олуји“, акцијама хрватске војске и полиције. У мају 2013. године Тужилаштво за ратне злочине Србије је саопштило да тесно сарађује са Тужилаштвом Хрватске на расветљавању убиства 21 српског цивила првог дана акције „Бљесак“.
