Покрет назван Чехословачка 2018. на свом сајту наводи да је 1992. године одлучено наменски и из политичких разлога да се разбије заједничка држава која је добро функционисала, а грађанима није омогућено да кажу на референдуму шта мисле о подели Чехословачке.
„Према анкетама, велики део становника сматра да је подела Чехословачке била грешка и не би на то пристали да се гласало. На пример, у анкети Чешке телевизије 70 одсто анкетираних означава поделу земље за погрешан корак и смета им што нису могли да се изјасне. Према (словачком) листу СМЕ, 40 одсто Словака хтело би поново да живи са Чесима“, пише на сајту покрета за поновно уједињење.
Чињеница да су Чехословачку поделили тадашњи политичари, предвођени тадашњим чешким премијером Вацлавом Клаусом и словачким Владимиром Мечијаром, а да су категорично одбили да дају прилику грађанима да се изјасне на референдуму једна је од ретких мрља на чешко-словачком „плишаном“ разводу.
„Заједничка држава имала би већи значај у свету, била би јача, боље би одолевала претњама споља и ефикасније би спроводила самосталну спољну и унутрашњу политику“, саопштио је покретач инцијативе публициста Ладислав Зелинка.
Један од аргумената је и то што Чеси и Словаци у анкетама, посебно од заједничког уласка у Европску унију 2004. године, означавају једни друге за најпријатељскији и најближи народ на свету, а без обзира на то ко је тренутно на власти у Прагу и Братислави, левица или десница, сарадња две земље је беспрекорна.
Година 2018. је одабрана као дубоко симболична, пошто ће тада Чеси и Словаци славити стоту годишњицу настанка Чехословачке и реализације визије првог чехословачког председника Томаша Гарига Масарика о заједничкој држави.
