Ако вам уживање у пролећном сунцу и топлим данима квари непрестано кијање, свраб очију, секреција из носа и други непријатни симптоми, највероватније није реч о обичној прехлади, већ о алергијској реакцији.
Алерголог др Рајица Стошовић са Клинике за алергологију и имунологију КЦС, за Спутњик објашњава како препознати симптоме алергија дисајних путева и како се са њима борити.
Осетљивост на алергене који се појављују у сезони пролећа, манифестује се, пре свега, на дисајним путевима. Ове болести су последњих деценија, а нарочито последњих година, јако учестале, а њихов број је сваког дана у порасту.
Такође, оне имају огроман, како медицински, тако и социјални и економски значај, јер представљају оргоман друштвени проблем, каже др Стошовић.
Број алергија је у последње три деценије утростручен, па данас имамо праву епидемију и оне су постале болест 21. века, упозорава др Стошовић.
Скоро свако дете рођено у Европи има неки облик алергије, а прогнозе говоре да ће 2021. године, алергије дисајних путева бити водећи узрочник обољевања у свету и представљати најучесталије хроничне незаразне болести, испред данас водећих коронарних болести.
Како их препознати?
Квалитет живота људи које мучи ово обољење је у великој мери нарушен. Непријатни симтоми ометају их у свакодневним активностима, често узрокују малаксалост и поспаност, смањују концентрацију за обављање свакодневних и радних задатака. Код деце која су алергична често се јавља немогућност да нормално уче, прате наставу или да уживају у игри.
Алерголошким испитивањима потврђује се алергијска природа ових симптома. Реч је о детектовању осетљивости на неке од алергена путем крви, односно ин витро тестовима, као и ин виво тестовима, односно пробама на кожи пацијената. На основу клиничке слике и позитивних тестова који потврђују алергијску природу болести, уводи се одговарајућа терапија.
Алергије дисајних путева обухватају алергијски коњуктивитис, алергијски ринитис и алергијиску бронхијалну астму. Подједнако угрожавају готово читаву популацију, односно њихова учесталост је скоро једнако заступљена у свим старосним групама.
Главни узрочници — генетика, начин живота и окружење
Узорчници алергијских реакција најчешће потичу од биљака, јер се поленов прах преноси ваздухом, па се алергијске реакције крајем априла учестало јављају.
Такође, особе које у неком тренутку свог живота испољавају алергијску реакцију, за то највероватније имају неку наследну предиспозицију.
Пракса међутим показује да велики број пацијената има симптоме алергије дисајних путева, иако нема никога у породици или међу ближим сродницима који имају ту врсту проблема, каже др Стошовић.
Код њих се склоност ка обољевању јавила као последица начина живота и фактора околине.
„У породицама је данас све мање деце и све је мање извора бактеријских инфекција у дечјем узрасту. У лечењу је присутно све више антибиотика, услови становања су готово стерилни, па немогућност организма да се сусретне и прокужи бактеријама у том узрасном добу, заправо даје предиспозицију да наш имуни систем неадекватно реагује на спољне факторе и да услови настанак алергија“, истиче др Стошовић.
У окружењу је присутан све већи броја загађивача — дима, смога, прашине, као и полена који спадају у највеће глобалне аерозагађиваче, што представља фактор ризика за настанак алергија. Живот у урбаним условима, специфичан квалитет воде и хране коју уносимо, такође у великој мери доприноси настанку алергија, каже наш саговорник.
Борба против алергија — од лекова до промене навика
Крајем 20. века на овом проблему радио је велики број истраживача и научника, па се данас говори о три глобалне стратегије за борбу против алергија.
Прва, превентивна мера је предупређивање контакта са узрочницима њиховог настанка.
„У сезони када је висока концентрација полена у ваздуху, особе које су алергичне у природу треба да излазе под терапијом, а по повратку полен треба уклонити туширањем и прањем одеће. Клима уређаји у стану, аутомобилу или пословном простору треба да садрже филтер за полен, а просторије треба проветравати касно поподне и ноћу, када концентрација полена није висока“, поручује др Стошовић.
Јаки алергени такође могу бити и кућна прашина, гриње и кућни љубимци, па их уклањањем вунених прекривача, итисона и тепиха треба елиминисати из простора у којем боравимо.
Међутим, модерна борба против алергија заснива се на савременој фармаколошкој терапији, коју одређује специјалиста — алерголог, након постављене дијагнозе, каже др Стошовић.
Трећа глобална стратегија у борби са алергијама је имунотерапија, односно примена вакцина које не само да отклањају симптоме, већ и узрок алергија, приморавајући организам да стиче толеранцију на алергене који изазивају болест.
Др Стошовић каже да на тај начин имамо могућност трајног излечења и истовремено смањујемо потребу за лековима.
Имунотерапија се, са великим успехом, може применити већ код деце од 5 година, док је горња граница за њену примену 65 година.
Данас се комбинују све три стратегије и увелико се постижу значајни резултати, па се квалитет живота болесника, који је у великој мери нарушен овом болешћу, значајно побољшава, каже наш саговорник.
Захваљујући овим мерама, последњих година готово да је промењен карактер алергија дисајних путева, оне су стављене под контролу, а њихов ток је промењен.
„То на жалост још увек није довољно, али јесте велики напредак у сагледавању могућности да се изборимо са овом пошасти 21. века“, закључује др Стошовић.
