Свет је, према његовим речима, данас много опаснији и слабије уређен него пре 25 година, када је постојао СССР.
„Данас има више држава које поседују нуклеарно оружје, али и мање контроле над њим. Чешћи су регионални сукоби, више је етничке и верске мржње, као и политичког екстремизма и нетрпељивости“, сматра историчар и професор на Универзитету у Пристону.
Према Коену, ниједна од ових егзистенцијалних опасности се не може решити без сарадње са Русијом, па је зато идеја да се она изолује, ослаби и дестабилизуја, као и да се изврши промена режима у Москви — осуђена на пропаст.
„Немогуће је изоловати Русију. Она је превелика, пребогата, и има добре везе у свету. Русија данас има бројне могућности на западу а и шире“, рекао је Коен.
Професор је указао на чињеницу да, без обзира на тренутну медијску кампању која се води против ње, Русија и даље има партнере, симпатизере и савезнике широм света, чак и на западу.
Тиме што покушава да је изолује, запад подстиче Москву да се окрене на другу страну, каже Коен, додајући да се Кремљ већ окренуо Пекингу.
Он је упозорио и да покушаји дестабилизације Русије могу само продубити наведене опасности и створити нове.
Позиција САД у украјинској кризи је, према његовим речима, већ коштала Вашингтон кад је реч о националној безбедности.
„Вашингтон је изгубио партнера у Кремљу, не само Путина, већ и много његових будућих наследника“, сматра Коен.
У међувремену, геополитички сукоб у Украјини, како каже, окреће Европу против Америке, упозоравајући да целокупна ситуација може да дестабилизује и Трансатлантску алијансу.
„С обзиром да нас је САД гурнула у нови хладни рат, ближи смо правом рату са нуклеарном Русијом“, закључије Коен.