„Европска армија остаје један дугорочни циљ, али ће остварење, највероватније, пре доживети моја деца. Сада се најпре ради о томе да се корак по корак јача европска одбрамбена унија. И Америка жели да ми Европљани постанемо једна јака снага унутар НАТО-а и да би се то постигло морају поједине нације изаћи са конкретном војном сарадњом, то чине Немци и Холанђани“, рекла је Фон дер Лејен.
Холандска министарка одбране Жанин Хенис-Пласхерт упозорила је да данас претње и ризици не познају границе и да у НАТО-у недостаје баланс.
„Американци узимају на себе највећи део терета. Ако поново желимо баланс, европски савезници морају онда јаче сарађивати. То најбоље функционише ако ми то у пракси реализујемо“, рекла је холандска министарка и додала да земље које имају исти став морају бити заједно.
Европска армија: Мехурић од сапуна или одговор Русији
Стварање нове европске армије, коју је у овим кризним временима предложио председник Европске комисије Жан Клод Јункер, тема је о којој у оквиру немачке политике постоје различита мишљења.
Ту идеју је немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен оберучке прихватила и, уз подршку своје холандске колегинице Жанин Хенис-Пасхерт, формирање војске Еврољана означила дугорочним циљем.
Шта би нова европска армија могла бити — мехурић од сапуна, одговор Русији на украјинску кризу или само једно средство политике, питања су која се постављају о могућој новој војној моћи Европе о којој немачки политичари, као и у оквиру исте партије, различито говоре.
Према идеји стварања европске армије обавезу имају немачке владајуће социјалдемократе, кроз свој изборни програм. И за њих је изградња европске армије дугорочни циљ, каже се у круговима те партије, преносе немачки медији, наводећи да социјалдемократе желе да такву армију контролише Европски парламент.
На другој страни, опет, двојица водећих политичара опозиционе немачке партије „Зелени“ су, за разлику од свог партијског шефа Џема Оздемира коме та идеја није страна, оштро критиковали планове о стварању европске армије.
Члан Европског парламента из партије „Зелени“ Рајнхард Битикофер и заменик шефа посланичког клуба „Зелених“ у Бундестагу, задужен за спољну политику Фритјоф Шмит сматрају да је идеја о једној европској армији само „лепи мехурић од сапуна“.
Битикофер и Шмит су у једном документу, у који је немачки дневник „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ имао увид, пребацили Јункеру и фон дер Лајен да су они израз „европска армија“ дефинисали као циљ, без давања било каквих објашњења како је тај циљ могуће остварити.
Они тврде да би формирање једне европске армије било могуће само онда када би земље-чланице Европске уније биле спремне да на сигурносном и одбрамбеном пољу прихвате сваки губитак суверенитета, што су до сада упорно избегавале.
Отпор из појединих земаља, чланица ЕУ, при чему је наведена Велика Британија, могао би, тврде ова двојица искусних политичара, тада да угрози цео европски пројекат.
Битикофер и Шмит сматрају да идеја европске армије не би била одговор ни на „нову националистичку политику моћи Русије“, нити на кризу на средоземној обали Африке и залажу се за то да се напредак у ефикасности европске сигурносне политике постигне кроз јачу сарадњу националних армија.
Они су уверења да би једна таква армија имала последице по профил њихове партије о спољној политици и да би, уколико би британско и француско нуклеарно науражање постало саставни део војске Европљана, то за зелене било неприхватљиво.
Осим тога, ови политичари упозоравају на опасност да би, уколико би настала ефикасна европска армија, ЕУ би могла да изгуби свој потенцијал „меке силе“ што ју је разликовало од класичних великих сила.
И на крају, Битикофер и Шмит су изразили забринутост да један такав велики војни апарат ни на једном нивоу не би подлегао ефикасној парламентарној контроли и, као аргумент против формирања армије Европлљана навели и разлике међу самим Европљанима у односу на војску — од аустријске неутралности до схватања војних иностраних мисија у другим европским земљама, као легитимног средства спољне политике.
