Премијер Србије Александар Вучић посетиће у јуну САД, где би са домаћином потпредседником САД Џозефом Бајденом требало да разговара о билатералним односима и јачању економских веза Србије и САД, али и о решавању проблема Косова.
Међутим, Бајден је позив премијеру упутио још пре месец дана преко америчког амбасадора у Београду Мајкла Кирбија, па се намеће питање да ли је подгрејана вест о премијеровом путу у Вашингтон, баш у овом тренутку, због тога што ће председник Србије Томислав Николић у суботу 9. маја бити на Паради победе у Москви.
Умиљато јагње две овце сиса
Уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић сматра да је вест о посети премијера Вашингтону повезана са скорашњим учешћем председника на паради у Москви.
Једина дилема, каже Вукадиновић, јесте да ли вест о томе да Александар Вучић иде у Вашингтон пушта власт да би послала поруку како је Србија подједнако добра и са једнима и са другима и да води диверсификовану спољну политику равнотеже, или пак, то пуштају медији блиски западним центрима моћи, да би амортизовали ефекат присуства председника Николића на паради у Москви.
„Тешко је разлучити, али на крају крајева, ствар се своди на исто. Крајњи закључак је да је та политика тешко одржива и спроводива. Што не значи да не треба разговарати и одржавати контакте са свима, ако је то у интересу мира, националне државне политике или националне економије. Дакле, ово се може тумачити или као неко маневрисање или као амбиција да се буде умиљато јагње које две овце сиса“, појашњава свој став за Спутњик Вукадиновић.
Амортизација посете Москви
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже за Спутњик да Србија покушава да води избалансирану спољну политику, јер зна да се налази у зони западног утицаја и да запад може много проблема да јој направи.
Када би Србија бирала на основу чисто свог избора, тврди Анђелковић, сигурно би била склона скретању те политике ка Москви, јер јој је Москва и Русија искрени савезник. У том контексту би, додаје Анђелковић, требало гледати на изјаве политичара, односно на медијско пласирање појединих вести.
„Јер, за разлику од Русије која од нас не очекује да се одрекнемо Запада због сарадње са Москвом, Запад од нас очекује да се одрекнемо Русије. Србија то неће да уради јер је то штетно за наше националне интересе и противно традиционалном пријатељству са Русијом. Али Србија мора некако да избегава да се нађе пред превеликим ударом тог опсесивног и врло агресивног западног конзорцијума. Тако да сигурно постоји та маркетиншка идеја да се посета Русији у западном јавном мњењу на неки начин амортизује наглашавањем да ће ускоро бити и посете западу“, закључује Анђелковић.
Комични, контрапродуктивни и бизарни покушаји
Политика седења на две столице коју актуелна власт покушава да води је, према Ђорђу Вукадиновићу, примамљива солуција, поготову за мале земље, али је у пракси врло тешко спроводљива. Поготову кад се те столице размичу јер је, подсећа Вукадиновић, на делу заоштравање у спољно-политичким релацијама између Москве и Запада.
„Али чак и независно од крајњег исхода такве политике, понекад су саме манифестације те амбиције, тог покушаја српске власти, комичне, контрапродуктивне, па и бизарне“, категоричан је Вукадиновић.
