Чешки режисер Вацлав Дворжак, велики противник Европске уније, у нашој земљи постао је познат после снимања филма „Отето Косово“ у коме објашњава како је дошло до бомбардовања Србије и проглашења независности у јужној српској покрајини.
Осведочени сте пријатељ Срба и Србије, филм о Косову и Метохији прославио вас је у нашој земљи, али и свету. Колико сте данас у контакту са тим људима и простором и шта мислите о званичној политици Србије према Косову?
— Нерадо се изјашњавм у вези са унутрашњом политиком Србије, али желим да кажем да оваква ситуација није добра. Ово је ситуација која је за народ најгора. Србија би свакако требало да се побрине о српском становништву на територији Косова. Људи живе у гету, ситуација је јако тешка. Знам то јер сам у сталном контакту са људима са Косова са којима сам сарађивао на филму. Чујем се преко друштвених мрежа, Фејсбука и Скајпа, са људима из Велике Хоче, Пећи, Белог поља, Осојана… Организујем и аутобусе за одлазак на Косово, за новинаре… Желим да се та прича шири. Мој посао је да покажем Чесима и свету праву истину о ономе што се дешава и како људи живе. Желим да истина угледа светло дана и да не заборавимо шта се догодило на том простору.
Политички аналитичари кажу да Србија успешно балансира на релацији Брисел — Москва? Анкете показују да је народ против уласка у НАТО, Конференција на ту тему је и разлог вашег доласка у Београд. На ком курсу Србија треба да буде?
— Стање у Европској унији најбоље се види на украјинској кризи. Тамо нема демократије, то је фашистички, лажни пројекат. ЕУ шири политику која не може да одговара Србији. Не знам да ли бих могао да препоручим Србији да се придружи пројекту ЕУ, да крене тим путем, знам то из искуства Чешке. У самој Европи све више јача мишљење да Унија није добра за живот, то је мишљење масе, она није прави избор.
Да ли је спољна политика председника ваше земље, Милоша Земана контроверзна? Он је прво изјавио да иде на Параду победе 9. Маја у Москву, да се захвали Русима што у Чешкоје не мора да говори немачки и поздравља са „Хајл Хитлер", а касније је отказао присуствовање паради.
— Наш народ је подељен, имамо две струје. Једна је под утицајем медија, а медији су на страни Америке и ЕУ. Председник Земан није на тој страни, он стаје уз народ. Ми смо земља која је била под окупацијом совјета, сада антируска пропаганда игра на: „што је руско то је и совјетско“. Наш народ се са тим не слаже. Наш председник је против тога, као и већина људи. Народ схвата да су совјети заштитили Чехе од геноцида. После Јевреја, били смо следећи на реду. Долазак Руса није био идеално решење, али је далеко боље од онога што би добили са Хитлером. Председник је направио једну врсту компромиса — путује у Москву, положиће венце и одати поштовање Русији за све што је урадила за Чешку Републику и народ.
На којем пројекту тренутно радите?
— Започео сам пројекат „Истина о Сребреници“. Сребреница је велика лаж. То је једна велика изрежирана политичка манипулација, као Хашки трибунал. Ради се о некој врсти театра, представе. Желим да представим ствари онаквима какве јесу.
Да ли већ имате формиран став, шта се ту заправо догодило, да ли сте већ дошли до своје истине о Сребреници?
— Питање је врло комплексно. Тамо се догодио типичан грађански рат изазван мешањем спољних сила које су направиле цео тај хаос. У Сребреници је било жртава, наравно, али изрежирали су да их је било у том броју — седам или осам хиљада. Генерал Младић није предводио плаћене војнике, паравојне формације, није могао да буде одговоран за све жртве тамо. Тамо се догодио масакр, али није одговорност генерала Младића, он не може да сноси одговорност за све. Они који су све организовали унапред су одабрали кривца и жртву и држали се тог сценарија. Срби су криви, а жртве су муслимани. Када сам пре три године био тамо и разговарао са човеком задуженим за чување гробова, споменика, питао сам: „Колико је заиста људи овде сахрањено, људи који су овде убијени“. Нисам добио одговор. Отишао сам. Дошао поново. Тек кад сам трећи пут дошао у Поточаре добио сам одговор — да су то све жртве Сребренице. Мислим да су ту донели жртве и са других подручја и представили да су их Срби убили у једном дану. Дошао сам до сазнања да је било више од две и по хиљаде мртвих војника, људи који су ратовали. То нису жене, деца, цивили. Ексхумирани су и људи који су преминули десет година пре рата, а има и оних чија су тела вожена 200 километара да би ту била сахрањена. На тај начин су представили да их је било толико много и да су то ненаоружани цивили.
Дворжак још не зна када ће филм о Сребреници бити завршен, али верује да ће осветлити још један догађај који је појачао лошу слику о Србима у свету. Каже да ће међувремену наставити да се бави хуманитарним радом у оквиру удружења грађана „Пријатељи Срба на Косову и Метохији“.
