Иако је ситуација у медијима у Србији „опасно лоша“, власт игнорише препоруке извештаја Савета за борбу против корупције о власничкој структури медија и контроли, поручила је чланица Савета Мирослава Миленовић. То је потврђено и недоласком представника власти на трибину о имплементацији препорука из извештаја, закључила је Миленовићева.
Упркос чињеници да је Савет за борбу против коруције упутио Влади Србије 24 препоруке за отклањање недостатака и побољшање околности које у пракси доводе до контроле и корупције у медијима, представници ресорног Министарства културе и информисања нису присуствовали трибини коју је организовао ОЕБС.
„Власт игнорише извештај и мисли да су усвајањем сета медијских закона отклоњене све препреке и проблеми“, оценила је Миленовићева и позвала надлежно министарство да се пробуди и почне да ради свој посао.
„Упутили смо и препоруку одбору Народне скупштине Републике Србије надлежном за информисање. Одржана је седница, али веома чуди да после више од месец дана још увек није усвојен записник са седнице и да ни препоруке ни закључке још увек немамо нити усвојене, нити дефинисане“, каже Миленовићева.
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић оценио је да је нетранспарентна власничка структура медија највећи проблем.
„Нема правих, радикалних промена и није реално очекивати резулатате у борби против корупције ако се не разуме значај слободе приступа информацијама“, рекао је Шабић.
Шабић је као посебан апсурд навео чињеницу да владин Савет за борбу против корупције не може да добије информације од државних институција. Он је прецизирао да се од почетка године Савет за борбу против корупције жалио поверенику 28 пута.
„Није закон о приступу информација написан за државне органе. Тужно је да се они у међусобној комуникацији позивају на закон и да се жале поверенику“, рекао је Шабић и истакао да је закон писан за грађане и новинаре.
Коментаришући извештај Савета за борбу против корупције, заштитник грађана Саша Јанковић приметио је да управо због ситуације у медијима грађани нису правовремено информисани, на шта имају Уставом загарантовано право.
„Не видим да су медији у Србији данас квалитативно битно другачији него што су били пре неколико година. Само се квантитет притисака променио“, исиче Јанковић.
Нетранспарентност власништва над медијима, приватизација, цензура, аутоцензура и таблоидизација главни су проблеми српских медија, закључак је извештаја Савета за борбу против корупције у ком је такође констатовано да политичари настављају да злоупотребљавају свој положај у циљу утицаја на медије.
У Србији постоји висок степен паралелизма између медијских кућа, политичких структура и крупног бизниса — прецизира се у извештају и истиче да власт контролише медије уместо да медији контролишу власт.
