Јуриј Коломејец је рођен 1926. године и са седамнаест година, 1943, позван је у војску. На фронт је послат пошто је завршио обуку годину дана касније. Прва битка у којој је учествовао била је битка за ослобођење Бреста. Ратни пут водио га је кроз Пољску и Немачку до реке Елбе и сусрета са америчким војницима.
„Рат сам завршио 12. маја на Елби. Тамо смо се срели са Американцима. Они су нарушили договор са Јалте, прекорачили су линију до које је требало да дођу. Могли смо да се сукобимо с њима, јер нисмо знали ко су, мислили смо да су непријатељи. Ни они нису знали да смо ми већ стигли дотле. Заобишли смо их и наставили борбе са СС јединицама до 12. маја, али то су већ биле борбе локалног карактера“.
За капитулацију Немачке Коломејец је, каже, сазнао на терену, у току борби. Најснажнији утисак који Јуриј Коломејец носи из рата је везан за свакодневни живот.
„Најјачи утисак који носим из рата је тежина свакодневног живота. Тешко ми је да издвојим нешто посебно. Свакако, као извиђач, имао сам безброј тешких тренутака. Тренутака када сам био на ивици живота и смрти и тешко ми је да нешто посебно издвојим“.
Руски ветерани ће боравити у Београду током ове недеље и учествоваће у свим свечаностима посвећеним прослави победе у Другом светском рату — присуствоваће директном преносу параде са Црвеног трга, положиће цвеће својим ратним друговима на гробљу ослободилаца Београда, а биће и на свечаној академији у Сава центру.
