Овај услов је, пренео је Ројтерс, већ био на снази када је у питању шпијунирање телефонских разговора и порука послатих факсом, које је за америчку агенцију обављала немачка тајна служба (БНД).
Мало шпијунирање међу пријатељима би се несметано наставило да о свему није сазнала јавност.
Скандал се претворио у политичку кризу која прети да угрози изузетно поверење које Ангела Меркел ужива међу сународницима.
Одлука је донета након што је америчка обавештајна агенција НСА, за коју су Немци шпијунирали европска предузећа и политичаре, а највише Французе и Аустријанце, одбила да уз захтеве за прислушкивање понуди образложење. Анкета коју је објавио лист „Билд“ показује да 62 одсто Немаца сматра да ова афера урушава њен углед. Сумње у улогу Меркелове подстакли су документи објављени у немачкој штампи који показују да је државни врх добио информације о шпјунирању француских политичара у два наврата, 2008. и 2010. године. Политичке тензије подстиче и њено ћутање недељу дана од избијања скандала.
„Изјаснићу се када то буде било неопходно“ рекла је у среду локалном немачком радију. Два дана раније поновила је да се „то не ради међу пријатељима“. Исту реакцију имала је и 2013. године, када је, захваљујући Едварду Сноудену, откривено да је америчка агенција прислушкивала њен телефон.
Најновији скандал говори да канцеларка не само да није ништа учинила да се шпијунирање заустави, већ да је, напротив, тајна служба која јој директно одговара наставила да помаже америчкој агенцији у прислушкивању савезника.
Њен министар унутрашњих послова негира да је лагао у Парламенту о шпијунирању, али Немци траже одговор на питање шта је знао врх државе и да ли је њихова обавештајна служба издала немачке интересе. Одговор тражи и аустријска Влада и европска аеронаутичка група „Ербус“, које су подигле оптужнице због шпијунаже.
Коалициона социјалдемократска партија позвала је Меркелову да изнесе критеријуме за шпијунирање појединаца или организација, што је канцеларка до сада одбијала у име сарадње Берлина и Вашингтона у борби против тероризма.
Овај аргумент се користи у САД и у Европи за давање већих овлашћења тајним службама. Он је превагнуо и у француском парламенту у коме је 5. маја донет закон који даје одрешене руке француским обавештајцима. Немачки пример показује да се под „борбом против тероризма“ провлачи и шпијунирање европских политичких и економских центара.
