Селаковић је за РТС рекао да је отварање преговора о том поглављу сада мимо компетенције и могућности Србије и да ће се видети како ће се ЕК изјаснити о том плану.
„Последња верзија је потпуно уважила све препоруке и коментаре ЕК, а добила је и позитивно мишљење нашег Миниситарства финансија, јер је свака ставка и позиција избуџетирана“, рекао је Селаковић, додајући да је нацрт тог плана прошао и парламентарну контролу, кроз рад три скупштинска одбора.
Селаковић је напоменуо да је само поглавље 23 најтеже поглавље, јер, како је објаснио, у њему нема стриктних европских мерила и стандарда и онога што је једнако за свих 28 чланица ЕУ.
„Ту је доста политичких критеријума, доста политичких ствари. Свакако да је доста тежак део правосуђа, борба против корупције, која је нешто на чему радимо много, али ту су и основна права, људска и мањинска права“, рекао је Селаковић.
Он је додао да не треба крити да ће свака земља ЕУ, а која је наш сусед, искористити то поглавље као прилику да тражи нешто за себе, преноси Танјуг.
„Србија, када су у питању мањинска права има један од најбољих законодавних оквира у Европи, али је евидентирано да се законски оквир у Србији не примењује у потпуности“, навео је министар правде.
Додао је да Србија има обавезу да до краја године изгради „мини акциони план“ који се тиче мањинских права и који ће предвидети како ћемо све што је предвиђено законом у погледу мањинских права.
