„Договорили смо се да наставимо да радимо на развоју међусобних односа као приоритетном правацу спољне политике и да се још више међусобно подржавамо по питању важних националних интереса“, рекао је кинески председник, додајући да ће се наставити и традиционално пријатељство два народа.
„Подржавамо даљи развој руско-кинеских односа на високом нивоу“, истакао је Ђинпинг, рекавши да су током састанка размењена мишљења и о кључним међународним и регионалним проблемима који представљају узајамни интерес.
Према његовим речима постигнут је консензус у многим питањима.
Председници двеју земаља потписали су и заједничку изјаву о повезивању пројекта Евроазијског економског савеза и економског појаса „Пута свила“. Документ су потписала два председника на крају разговора у Кремљу.
„Повезивање пројеката ’ЕАЕС‘ и ’Пута свиле‘ означава излазак на нови ниво партнерства и, у ствари, подразумева заједнички економски простор на континенту“, рекао је председник Русије.
Путин је навео да је тој теми било удељена посебна пажња на преговорима.
„Пројекти ’ЕАЕС‘ и ’Пут свиле‘ могу се допуњавати“, убеђен је председник.
Он је рекао и да ће кинеска страна исфинансирати изградњу брзе железнице ’Москва-казањ‘ у вредности 300 милијарди рубаља“.
У оквиру посете кинеске делегације Москви потписан је велики број докумената.
Одређени услови за испоруке гаса западном трасом
Шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер и потпредседник Кинеске националне нафто-гасне корпорацијм Ван Џунцинг потписали су споразум о главним условима за испоруке гаса из Русије у Кину западном трасом — преко гасовода „Алтај“.
„Гаспром“ је раније саопштио да би, у случају потписивања споразума о западној траси у 2015. години испоруке гаса у Кину овим правцем могле почети након 2020. године.
Војно-техничка сарадња
Генерални директор „Хеликоптери Русија“ Александар Михејев и председник Кинеске корпорације за авијациону индустрију (AVIC) Лин Џеминг потписали су оквирни споразум о сарадњи у пројекту тешког хеликоптера.
Овим се покреће процес почетка практичних радова на појекту. Према документу, стране ће сарађивати у свим правцима изградње и припрема за серијску производњу новог тешког хеликоптера „Advanced Heavy Lift“ (AHL).Потражња за новим хеликоптером у Кини може износити више од 200 хеликоптера до 2040. године.
Коментаришући војно-техничку сарадњу двеју земаља војни аналитичар Виктор Литовкин рекао је да је данашње упловљавање бродова кинеске ратне морнарице у луку Новоросијск, на црноморској обали, због учешћа на Паради победе, својеврсна илустрација активне сарадње Москве и Пекинга у војно-техничкој области.
„Треба истаћи чињеницу да су ови разарачи изграђени у руским бродоградилиштима. Ми смо изградили за Кину неколико ненуклеарних подморница, испоручили авионе Су-27, продали лиценцу за његову производњу и сада Кина прави своје модификације“, истако је он.
Он је додао и да је Русија испоручила Кини око 20 система ПРО Ц-300, као и да се договара испорука суперсоничних ловаца Су-35.
Експерт за проблеме региона Пацифичког прстена Владимир Терехов рекао је да је упловљавање бродова демонстрација јаких односа између Москве и Кине.
„Развој војне компоненте је уобичајена ствар јер такве односе развијамо и са Индијом, Вијетнамом“, рекао је Терехов.
Он је подсетио да је до пре годину и по дана Кина говорила да односи са Русијом нису војно-политичког карактера, али да се у последње време та азијска земља много више заинтересована за сарадњу у одбрамбеној области.
Нуклеарна област
Владимир Путин је на прес-конференцији на крају разговора са председником Кине Си Ђинпингом изјавио да се разговарало о перспективи учествовања „Росатома“ у изградњи нових енергоблокова на Тјанванској атомској централи, као и на другим локацијама како у Кини, тако и у трећим земљама. „Размотрили смо с председником Кине и перспективу учешћа Росатома у изградњи нових енергоблокова на Тјанванској атомској централи, као и на другим локацијама, како на територији Кине, тако и у трећим земљама“, рекао је председник Русије.
Национална валута
Русија и Кина намеравају да ојачају финансијску сарадњу, укључујући ширу употребу рубље и јуана у међусобним плаћањима, изјавио је Владимир Путин.
„Намеравамо да ојачамо сарадњу у финансијској области, између осталог и на рачун шире употребе рубље и јуана у међусобним плаћањима“, рекао је председник.
Према његовим речима, за два месеца 2015. године удео националних валута у билатералним уговорима порастао је за 7 одсто.
