Председник Фанцуске Франсоа Оланд одао је пошту палима у Другом светском рату, положивши цвеће на Гроб незнаног војника код тријумфалне капије у Паризу. После тога Оланд је разговарао са ветеранима француских оружаних снага.
Дан победе, 8. мај прославља се данас у Француској и другим европским земљама, док ће у Русији традиционално бити прослављен 9. маја. Зашто се дан победе над фашизмом не прославља истог дана у Европи и Русији?
„Ми доле потписани, који преговарамо у име немачке Врховне команде, саглашавамо се са безусловном капитулацијом свих наших снага на копну, на мору и у ваздуху, а такође и свих снага које се сада налазе под немачком командом — Врховној команди Црвене армије и истовремено Врховној команди савезничких експедиционих снага“.
Ово је прва тачка акта о капитулацији Немачке у Другом Светском рату, коју је та земља, мало је познато, потписала два пута. Једном у Француској, а други пут у Немачкој у размаку од непуних 24 сата.
Немачка делегација стигла је у Ремс 6. маја 1945. године, а капитулацију су потписали у ноћи између 6. и 7. маја, у 2.41.
Када је вест стигла до Стаљина, од њега је стигао одговор да предају сматра „унилатерарним документом“ и да се капитулација мора поново потписати у Берлину, што је учињено у следећој ноћи, 9. маја и зато се тај дан, као „Дан победе над фашизмом“ у западној Европи прославља 8. маја, а у Русији 9. маја.
Потписивање је прва слика будућих односа између западних савезника и Совјета, каже за Спутњик историчар професор Милан Ристовић.
„Потпис, односно датум прославе, ствар је политичког односа, јер је разилажење две стране почело и пре него што је рат завршен. Почела је трка, пре свега Американаца, али и Совјета за поделу Европе. Тај њихов сусрет на територији некадашње Источне Немачке био је почетак борбе, односно почетак цртања будуће мапе Европе“, каже Ристовић за Спутњик.
Седамдесет година после рата и прославе победе над фашизмом 9. маја, пре неколико дана пољски парламент померио је прославу на 8. мај. Одлуци је претходила бурна дискусија о томе да ли треба нагласити да је то генерално „дан победе“ или конкретно победе над нацистичком Немачком.
Одлуку Пољске да пребаци празник на 8. мај, Русија је критиковала као кратко историјско памћење и озбиљни покушај ревизије историје. Ова одлука не изненађује професора Милана Ристовића.
„Пољска се сада везује за једну другу традицију, не за ону која је припадала источноевропском блоку, који је био под утицајем Совјетског Савеза. Одлучили су да се вежу за оно што је било ствар западног дела антихитлеровске коалиције. То је ствар политичке одлуке, наравно“, оцењује Ристовић за Спутњик.
Послава 15. маја као Дана победе у Југославији има своје историјско оправдање, каже професор Ристовић, јер су ратне операције у нашој земљи трајале још недељу дана после потписивања капитулације. И 9. маја организоване су параде, јер је у Србији тај дан традиционално прихваћен као Дан победе над фашизмом.
