„Свет и Европа се још од 2008. године боре са последицама глобалне финансијске кризе, која се у Европској унији и Еврозони манифестовала пре свега кроз веома озбиљну ’кризу‘ јавног дуга“, изјавила је Јадранка Јоксимовић, министарка за евроинтеграције.
Она се осврнула и на чињеницу да се политика проширења ЕУ данас значајно разликује у односу на некада.
„Критеријуми су другачији, сложенији је правни и економски систем ЕУ ком Србија приступа и фокусирање на аспекте новог приступа преговорима које акценат ставља на поглавља 23 и 24, а у случају Србије и на поглавље 35“, изјавила је она, осврнувши се на посету комесара за проширење Јоханеса Хана Србији, који је са српским званичницима разговарао о напретку у поглављима 23 и 24 и припреми Акционих планова за отварање ових поглавља.
„У овој фази поједина министарства припремају преговарачке позиције и чекамо оцену држава чланица о спровођењу Бриселског споразума“, изјавила је она.
Амбасадор Давенпорт описао је дешавања у ЕУ и бригу коју грађани ЕУ имају за стабилност континента као и за питање миграције, поред посебних тема владавине права, слободе медија и економских реформи у Србији.
„Улога Србије је значајна. Ми смо направили истраживања која ћемо објавити у понедељак, а по којима се јасно види да су грађани Србије, поготову млађи, много више него пре, опредељени за европски пут Србије“, рекао је он на трибини „Европска унија на прекретници? Последице за Србију“ одржаној под покровитељством Делегације Европске уније у Београду а у организацији Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) поводом Дана Европе.
На скупу су, између осталог, размотрене и теме како да се у транзицији и кризи кроз коју пролази и сама Европска унија, процес приступања Србије ЕУ не схвати као терет, већ као допринос за Европску унију, од ког ће користи имати и Србија и постојеће државе-чланице.
Уводна излагања имали су Јадранка Јоксимовић, министарка у Влади Републике Србије и Мајкл Давенпорт, шеф Делегације ЕУ у Србији.
О политичким и социјалним изазовима говорили су др Иво Висковић, др Жарко Пуховски, док су о економским последицама на Србију разговарали др Андреј Хорват и др Михаило Црнобрња.
