„Не само због наших заједничких словенских корена, вере коју делимо, порекла језика и културе, већ и због братства искованог заједничким ранама и жртвама, чији је симбол управо борба за ослобођење Београда. Један до другог гинули су црвеноармејци и партизани, као што то браћа чине кад бране родни праг. Борили су се Совјети за Београд као да се боре за Москву, за своју домовину. А битка за Београд имала је више димензија. Стратешки, требало је управо овом битком пресећи сваку везу и спречити повлачење Хитлерове армаде са југа, одсећи их и тако олакшати ослобађање Европе. Затим, ослобођење главног града једне државе симболично значи и победу те државе“, рекао је председник Николић отварајући изложбу фотографија „Ослобађање Београда: 70 година после“ у московском Дому „Солжењицин“.
Поздравни говор председника Николића подсетио је на велике жртве које су југословенски и совјетски војници заједно поднели за слободу у којој данас живимо. Николић је истакао да је веза Русије и Србије и данас једнако чврста и одолева бројним свакодневним искушењима.
„Присуство значајних личности на овој изложби је знак не само важности ове изложбе, која је по обиму скромна, него и значаја тренутка када је ова изложба дошла да гостује у Москву“, каже директор Историјског архива Београда Драган Гачић, додајући да су представници Дома били гости Архива Београда у октобру прошле године и да су имали прилике да виде ову изложбу. Тада је и договорена данашња манифестација.
Чувени руски редитељ Никита Михалков је за Спутњик Србија рекао:
„По мени, ја сам већ пола Србин. Имао сам част да добијем звање почасног грађанина Београда, што је дирљиво и врло значајно. Веома ми је драго што се данас овде отвара изложба ’Ослобођење Београда‘ и што отварању присуствује председник Србије. То није просто изложба, ту је запечаћен сваки тренутак тог страшног рата, то треба памтити“.
Михалков је истакао да је веома важно што је изложба отворена баш уочи 9. маја:
„Дан победе је велики празник, а данас је постао још значајнији, зато што многи желе да ревидирају историју. Зато смо једноставно дужни да преносимо младима генетско сећање, како би речи ’само да не буде рата‘ биле реална жеља, а не празан одјек. Мислим да народ нема право да сматра да је ратовао, ако није ратовао на својој територији са странцима. Када долазе сандуци са несрећним телима из Ирака, Либије, то је невоља једне породице, али не нације. А када човек ратује на својој територији, ратује све — укључујући језера, шуме, дрвеће, птице… Ми морамо то да памтимо“.
Изложби су присуствали и председник Републике Српске Милорад Додик, председник компаније Руске железнице Владимир Јакуњин и удовица нобеловца Александра Солжењицина Наталија.