Коморовски је кандидат Грађанске платформе, странке десног центра која је сучељена пре свега са ривалском странком Право и правда, чији кандидат Анджеј Дуда ипак знатно заостаје за председником у анкетама јавног мњења.
Према анкети која је 29. априла урађена за ТВ24, Коморовски ужива подршку 42 одсто бирача, што није довољно за победу у првом кругу (за коју је потребно 50 одсто гласова) док Дудуа подржава 27 одсто бирача.
Обе странке имају корене у некадашњем анти-комунистичк“ом покрету Солидарност.
Разочарење и засићеност главним политичким странкама довело је међутим до померања дела бирачког тела ка радикалнијим кандидатима тако да против Коморовског у предизборној трци учествују музичар и друштвени активиста Павел Кукиз, који тврди да „Пољска има исте проблеме као пре 90 година“ и који ужива девет одсто подршке, и Јануш Корвин-Мике, лидер Конгреса нове деснице кога подржава око пет одсто бирача.
Његова странка је пружила подршку групи окупљеној око Странке за независности Велике Британије (УКИП) у Европском парламенту а Корвин-Мике себе сматра конзервативним либертаријанцем. Познат је и по изјавама да нема чврстих доказа да је Хитлер знао за холокауст и да би женма било боље да немају право гласа, подсећа британски Гардијан.
Корвин-Мике тврди да у Пољској није било стварних промена од 1989. године и да у земљи још увек влада социјализам.
„Социјализам је ропство, ми смо робови државе. Желим апслоутно слободно тржиште без икаквих социјалних давања. Ја сам истински конзервативац, либертаријанац, рекао је он.
Када је реч о традиционалним левичарима потеклим од бивших комуниста, Савез демократске левице (СЛД) сатеран је на маргине, а њен кандидат 35 годишња историчарка и водитељка Магдалена Огорек према анкетама има само три одсто подршке.
Уз то спекулисало се да је у сукобу са сопственом партијском хијерархијом због своје побожности, а недавно је изјавила да је „независан кандидат“.
Пољски председник има ограничену улогу. Он је врховни командант оружаних снага, представља земљу у иностранству и може да предлаже законе или да стави вето на њих.
Међутим, ови председнички избори су значајни и због тога што ће указати на распоред снага пред параламентарне изборе у октобру.
Предвиђа се да ће на њима владајућа Грађанска платформа десног центра имати снажног противника у конзервативној Странци правде и права која се повезује са Јарославом Качињским и његовим погинулим братом близанцем Лехом.
