Међународни фестивал документарног филма „Белдокс“ био је једна од главних тема на друштвеним мрежама протеклог викенда. Разлог је полемика у вези са филмом „Мајдан“. Неуобичајено за трибину после пројекције, полемика је завршена полицијским привођењем једног гледаоца који се није сложио са ставом украјинског редитеља.
Млади српски уметник сматра да филм украјинског редитеља Сергеја Лознице „Мајдан“ тај догађај представља једнострано и да је пун фашистичких симбола. Он каже да се филм не може назвати документарним, јер нема објективни приступ у ком се посматрају све стране на почетку сукоба у Украјини.
Била је то чиста пропаганда
Аутор говори само о једној страни приче и романтизује је, а у натписима између целина филма директно се ставља на страну демонстраната, каже Ристић за Спутњик.
„Све време видите како врло добро опремљени демонстранти нападају полицију, постоји само један кадар где Беркут пуца негде, а не види се где. Све време редитељ нам преноси то насиље и говори да је реч о мирном протесту. Чиста пропаганда — људи певају о Украјини изнад свега, ту су нацистичке заставе, а не постоји никакав критички отклон према томе. Не постоји друга страна, то је чиста пропаганда, чиста политичка фикција фашистичког пира на Мајдану. Они певају са свештеницима нацистичке песме. Ја сам се уплашио док сам гледао тај филм, мени је то било све страшно“, каже млади редитељ.
Он додаје да је аутор био збуњен и да се све време правдао да су оптужбе за нацизам руска пропаганда, што је тек дрско, додаје Ристић.
Малограђанска реакција на оцену гледаоца
Драматург, сценариста и филмски критичар Димитрије Војнов слаже се да филм на тенденциозан начин представља догађаје на Мајдану, умањујући елемент екстремне деснице и фашистичких симбола, прилагођавајући причу за конзумацију на Западу.
Премијера се догодила непуних шест месеци после тог догађаја, каже он и додаје да су на изузетно брзу реализацију Лозничиног филма указали и неки западни критичари.
Војнов нема проблем са тим што је филм приказан, већ са, како каже, малограђанском реакцијом на оцену гледаоца који је негодовао током разговора са редитељем филма.
„Морамо имати на уму да су биоскопске пројекције од самог настанка филма увек у себи носиле и одређени елемент интеракције и врло често бурне реакције публике. У Кану се дан-данас на пројекцијама звижди, виче, уколико је публика незадовољна. Та малограђанска реакција на понашање младог редитеља Косте Ристића на тој пројекцији довољно говори о карактеру фестивала и томе како они антиципирају да ће се публика понашати. Организатори би требало са радошћу да дочекају чињеницу да је неко отворио питања током разговора са аутором, колико год био бескомпромисан. Сваки озбиљан фестивал би се таквој реакцији обрадовао“, закључује Војнов.
Идеолошке оптужбе и реакције
Одлука да се филм појави на фестивалу донета је пре годину дана, када се појавио у Кану, каже за Спутњик директор Белдокса, Младен Вушуровић.
Он сматра да је било природно да после приказивања на свим реномираним фестивалима у региону филм види и наша публика. Зато је позвао и аутора да одржи мастер клас и није му било ни на крај памети, каже, да би филм могао изазвати овакве реакције.
„Филм ме је фасцинирао, не само мене. И Огњен Главоњића који је рекао да је то један од два филма који је изазвао највеће позитивне реакције на фестивалу у Кану 2014. године. Филм је фасцинантан као уметнички доживљај, зато сам га и позвао у Београд. Тај крупни кадар, енергија која зрачи из тог филма, просто, морао је да се нађе у програму Белдокса. Тај млади човек показао је необичан степен агресивности, можете некога назвати нацистом, то је идеолошка оптужба, али ниво агресивности коју је показао, цела сала је одјекивала, упирао је прстом у Лозницу, сцена је била на ивици да ескалира у озбиљан ексцес“, каже Вушуровић.
Епилог расправе
Коста Ристић, међутим, каже да му није пало на памет да се физички обрачуна са било ким, и да је расправа после пројекције део фестивала.
„Ја сам само користио демократске методе протеста, био сам јасан и нисам му дозвољавао да шири фашистичку пропаганду. Како он каже — Лењин убица, совјетски тоталитаризам; ја кажем — не можеш то да причаш у Београду, усред Дана победе“, истиче он.
Расправа је завршена тако што је полиција извела Ристића из сале. У станици полиције задржао се петнаест минута, каже, полицајци су се питали зашто су долазили када су га нашли како седи у својој столици у сали.
Директор „Белдокса“ истиче да полицију нису позвали организатори фестивала, већ људи из Дома омладине, после више од 25 минута страшног вербалног окршаја двојице младих редитеља.
Иначе „Белдокс“ је издао саопштење у коме се, између осталог, каже да ће у циљу сузбијања оваквих, никоме пријатних, деструктивних испада у будућности, против виновника овог немилог догађаја предузети све расположиве законом предвиђене мере.
Ристић за Спутњик каже да се не плаши тужбе, јер су, како закључује, аргументи и правда на његовој страни.
