На територији Донбаса је целе године вођена специјална операција украјинских снага безбедности. Регион се налази на граници хуманитарне катастрофе, али, ипак, ДНР и ЛНР су за годину дана успеле да створе сопствене органе власти, одрже изборе и почну исплату пензија, плата и социјалних давања.
ДНР и ЛНР имају легитимно изабрано руководство и шефове парламената.
Научни сарадник Института за међународну политику и привреду Ненад Васић каже да је захтев званичника Доњецке Народне Републике за широком аутономијом у овом тренутку веома важан.
Та иницијатива може да се пореди са захтевом за широком аутономијом јужне српске покрајине, Косова и Метохије, или пак са некадашњим захтевом за широком аутономијом Републике Српске, а најприближнија је некадашњем „плану З4“ за Републику Српску Крајину, каже Васић.
„Захтев за аутономијом Доњецке Народне Републике најлакше је упоредити са ’планом З4‘. Међутим, оно што је највећи проблем у свему томе, то је моћ да та међународна иницијатива дође као таква пред супротну страну, пред званичнике у Кијеву, а нарочито пред оне који их подржавају у свему томе у даљем регулисању мировног процеса, односно имплементацији другог споразума из Минска. Да ли ће Украјина као јединствена држава опстати, то ће зависити од утицаја најважнијих актера у свему овоме, а то су званичници Руске Федерације и САД“, каже Васић за Спутњик.
Он у том процесу не искључује важност и утицај Европске уније, посебно после посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Москви и њеног разговора са председником Путином, дан после Дана победе. То је веома важно за даљу имплементацију другог споразума из Минска, та порука коју је донела из Европске уније, али и из Немачке, каже Васић.
Иначе, у републикама је проглашена бивалутна зона, а производња и логистика су оријентисане на сарадњу са Русијом. Челници самопроглашених држава су уверени да су за годину дана успели да постигну максимум. Овај датум планирају да обележавају као посебан дан у календару.