За сада ове гласине нису званично потврђене, истиче експерт Центра за анализу стратегија и технологија Василиј Кашин.
Први пут ова информација појавила се на сајту „Duowei“ који је регистрован у САД и овбјављује текстове на кинеском језику, али се раније никада није бавио војним питањима. На сајту се не наводе никакви извори информација, стога се према овом саопштењу за сада треба односити као према обичној прогнози која може и не мора да се оствари.
Гласине су изазвала саопштења о томе да би Шангај требало да посете два француска војна брода, један од њих биће „Aconit“— десантни брод типа „мистрал“, који се налази у саставу француске флоте. Тиме су покренуте и спекулације да посета има за циљ да се кинеској војсци пружи могућност да детаљно проучи брод пре доношења одлуке о сврсисходности куповине.
Испорука бродова се може суочити са правним препрекама — ембаргом ЕУ на испоруке наоружања Кини, уведеним 1989. године.
Истовремено, не би требало преувеличавати снагу ове препреке. Одлука Савета ЕУ о увођењу ембарга није конкретизовала списак опреме и технике која подлеже ограничењима. Земље ЕУ су усвајале сопствене националне спискове. Тако да је извоз опреме и технологија војне и двостурке намене из Европе у Кину настављен и појединих година достизао је стотине милиона евра. Увећање извоза нису толико ометале норме ембарга колико политички мотиви европских влада и неспремност да се кваре односи са САД.
У интепретацији коју је усвојила Француска, под ограничења потпадају углавном смртоносно оружје и бојеве платформе. Универзални десатни бродови типа „мистрал“ не носе снажно оружје и могу лако да буду предати наручиоцу без икаквог наоружања. Они у случају потребе могу да буду квалификовани као транспортни или помоћни бродови. Додатно наоружање и неопходну опрему страни наручилац лако може сам да угради.
Разуме се, пре испоруке Француска ће морати да разреши спорове са Русијом, којој би требало да припадну ова два брода према важећем уговору. Тренутно је већ званично и на највишем нивоу признато да склапање уговора за куповину ових бродова од стране Русије 2011. године није било изазвано неком војном потребом. Овим уговором Русија је желела да ојача политичке односе са Француском и захвали Паризу на конструктивној улози у току руско-грузијског конфликта 2008. године. Политичких разлога за договор сада нема.
Поред тога, у условима економске кризе и јефтине нафте, Русији сада није до таквих „играчака“ као што је „мистрал“. Војни буџет се смањује, притом је у условима конфронтације са ЕУ главна пажња се поклања копненим трупама, Ратном ваздухоплоству и стратешком наоружању. Компензација за бродове добијена од Француске у вредности од 1,2 милијарде евра и одустајање од огромних трошкова њихове експлоатације Русији иде на руку. Уз компензацију трошкова од стране Француске, Русија неће имати разлога за незадовољство.
Кина би у случају куповине универзалних десантних бродова „мистрал“, намењених Русији, добила врло савремене десантне бродове, каквих још није било у кинеској флоти. Посебно је важно истаћи да су два дестантна брода направљена за Русију специјало прилагођена за експлоатацију руских морнаричких хеликоптера марке „камов“ којих има у наоружању кинеске флоте. Реч је о хеликоптерима Ка-28 и Ка-31. У Русији се такође производе специјалне „морнаричке“ верзије ударног хеликоптера Ка-52 за коришћење на бродовима овог типа. Тако би пројекат могао да створи услове за додатно проширење руско-кинеске војно-техничке сарадње.
У таквом послу оштећена страна биле би САД и њихови савезници у Азији. Они би се суочили са наглим порастом могућности Ратне морнарице Кине у извођењу десантних операција далеко од својих обала. Ипак, САД су и тако већ морале да уложе сначајне напоре како би осујетиле посао између Француске и Русије. За осујећивање кинеско-француског посла амерички утицај може да се испостави недовољним.
