„Сматрам да бисмо у најближој будућности могли да обновимо обавештајну базу у Лурду коју је најпре користио СССР, а потом и Руска Федерација“, рекао је заменик шефа комитета за безбедност Дмитриј Горовцов за РИА Новости.
Прес-секретар председника Руске Федерације Владимира Путина Дмитриј Песков у изјави новинарима о недавним разговорима руског и кубанског лидера у Москви одбио је да да коментар на питања о војној бази.„Под условима који су створени на међународној арени као резултат притиска Сједињених Америчких Држава и антируских санкција, кооперација са Републиком Кубом ће се развијати у правцу обнове односа који су наше државе неговале све до средине '80-их година“, додао је он.
„Не могу вам још увек ништа рећи о отварању базе. То питање није било на дневном реду“, рекао је Песков.
Обавештајна база у Лурду отворена је 1967. године и била је највећи совјетски радијски обавештајни центар у иностранству, са особљем које је бројало 3.000 људи и била је активна све време током трајања Хладног рата. Након распада Совјетског Савеза, капацитет рада базе је смањен, али је она остала у функцији. Године 1993. године Раул Кастро, тада министар одбране Кубе, рекао је да Русија 75 одсто информација о Сједињеним Америчким Државама добија из Лурда.
Међутим, након 1992. године, када је Хавана затражила од Русије стотине милиона долара како би ова база наставила са радом, Москва је почела да размишља о њеном затварању. На све то, Америка је 2000. године затварање базе Лурд навела као један од кључних услова за репрограмирање или отписивање свих руских дугова САД.
Обавештајни центар у Лурду престао је са радом 2001. године.
Јула 2014. године руски дневни лист „Комерсант“ објавио је да је Русија постигла договор са Кубом о поновном отварању ове базе приликом Путинове посете Куби. Лист се у извештају позвао на бројне неименоване изворе, али је Амбасада Русије на Куби оштро демантовала те наводе, тврдећи да је тај извештај покушај да се баци мрља на све боље односе две земаље.