Председник Путин могао би да одржи час како бити председник државе Франсоа Оланду, пише колумниста француског листа Кристијан Ванест.
Разлика између шефа државе који штити интересе своје земље и враћа осећај поноса свом народу, са једне, и националистичког путника у потрази за новим тржиштима и гласовима, са друге стране, је очигледна, пише аутор, поредећи председнике Русије и Француске.
Када је цела Русија славила 70 година Победе над фашизмом, а Путин са фотографијом свог оца, који се борио за слободу своје земље, лично стао у колону „Бесмртног пука“, у којој су учесници носили фотографије својих најближих рођака, у Паризу је одржана демонстрација за легализацију марихуане, коју је лично подржао сенатор Естер Бенбас из партије „зелених“, пореди аутор.
Франсоа Оланд се за то време, иронично оцењује аутор, весело кикотао након успешне посете нафташким шеицима, односно, „главним чуварима људских права“. Положивши венац, непосредно затим, на споменик Шарл де Голу, Оланд се из истих стопа запутио да тражи подршку избирача на Антилским острвима. На Мартинику је Оланд учествовао у регионалном самиту који се бавио питањима глобалне климе, затим је у Гвадалупи отворио Музеј историје ропства, а потом се упутио на Кубу, земљу која и даље подржава и води политику некадашњег Совјетског Савеза.
„Франсоа Оланд је погрешио што се бави политиком. Можемо да критикујемо политику Путина, али не и то како он ради свој посао“, наглашава Ванест.
