Драгољуб Михаиловић сматра се неосуђиваним! Овoм реченицом, коју је данас пред Вишим судом у Београду изговорио судија Александар Трешњев, званично је стављена тачка на случај, који ће „допунити“ уџбенике историје.
Генерал Дража Михаиловић је рехабилитован — поништена је пресуда од 15. јула 1946. године којом је осуђен на смрт, а два дана касније стрељан. Изрицање пресуде заглушиле су овације и буран аплауз у судници.
Директиве Титу из Москве: Не свађајте се са четницима
Руски историчар Никита Бондарев, научни сарадник Руског института за стратешка истраживања за Спутњик истиче да у српском друштву нема јасног тумачења личности Драже Михајловића.
„Хајде да назовемо ствари правим именом. Дражи Михаиловићу се непосредно потчињавала четвртина четника, можда нешто више, и били су строго дисциплиновани. Већина оних који су себе називали четницима делимично су били оријентисани на Михаиловића, али су радили шта су хтели. Ови партизани монархистичке провенијенције, који су у целини подржавали краљевску владу у емиграцији, водили су некакву своју игру, за њих је понекад било принципијелније да убију неколико комуниста, макар и по цену неког договора с Немцима. Или да приреде погром цивила за које им је неко рекао да су комунистички симпатизери. Када се говори о сарадњи четника са нацистичким окупаторима, мисли се углавном на њих. Не би било праведно све приписати Дражи Михаиловићу“, навео је он.
Бондарев истиче и да се рехабилитација Михаиловића може сматрати обновом историјске правде, али да овај процес треба да прати просветитељски рад.
„Зато што имам јасну представу који људи који се сада окупљају на Равној Гори у ствари знају шта се дешавало у Михаиловићевом штабу, да је око њега било много више људи левих погледа, него око Тита. Узмимо, на пример, једног од оснивача Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста) Живка Топаловића“, додаје Бондарев.
Он напомиње да је важно да се не заборави да совјетско руководство првобитно није било настројено против четника.
„Радећи у историјским архивима, може се сазнати да је све до краја 1944. године Тито стално добијао из Москве директиве — не свађајте се са четницима, ви се борите за исту ствар. Затим је Титу пошло за руком да убеди совјетску страну да су четници непријатељи и издајници. Притом, на пример, град Крушевац су заједно ослобађали црвеноармејци и четници. Све то се дешавало. О томе треба обавезно говорити, рехабилитација сама по себи на то неће ставити тачку“, истакао је он.
Одлуку треба да слави и Хрватска
Оливер Антић, један од опуномоћеника предлагача за рехабилитацију, изјавио је данас да је одлука о рехабилитацији велики дан за право и правду и да би овај дан требало да се слави и у Хрватској.
Антић је новинарима после одлуке суда рекао да је то велики дан не само за српски народ већ и за часне Хрвате, Муслимане и Словенце који су се борили под Михаиловићевом командом и подсетио да се у јединицама којима је командовао борило око 10.000 Хрвата, 8.000 Муслимана и 6.000 Словенаца.
„Овај дан би требало да се слави и у Хрватској“, рекао је Антић, који је саветник председника Републике, и оценио да је ово велики дан за право и правду, јер са правног становишта негативна одлука о захтеву за рехабилитацију не би ни могла да се образложи.
Дан свеопштег српског помирења
Лидер СРС Војислав Шешељ, који је присуствовао изрицању одлуке, сматра да је одлука о рехабилитацији једина коју је суд могао да донесе, а овај дан, каже, заслужује да због тога буде проглашен „даном свеопштег српског помирења“.
„Историју Другог светског рата треба препустити историчарима, а да ми, потомци четника и партизана, градимо заједно српску будућност“, рекао је Шешељ новинарима испред Палате правде, наводећи да је Михаиловић српски јунак који се храбро борио у Другом светском рату, а затим био невина жртва комунистичког режима.
Он је додао да таква одлука суда не треба да означи престанак критике комунистичког режима после Другог светског рата.
СУБНОР: Сипање соли на свежу рану
Удружење СУБНОР Србије оштро је критиковало судску рехабилитацију четничког команданта, истакавши да то представља прекрајање истине и „сипање соли на свежу рану“.
То удружење, које окупља претежно чланове партизанских јединица и њихових потомака, сматра и да је рехабилитација Михаиловића правно неутемељена и зато неодржива.
СУБНОР наводи и да је са запрепашћењем примио судску одлуку о рехабилитацији и да је „потезом судског пера драстично прекројена истина“.
„У исто време, избрисан је историјски непорецив допринос Србије у сламању фашизма и ненадмашна победа антихитлеровске коалиције, чији су достојан саборац биле јединице народне партизанске војске. Рехабилитација је сипање соли на увек свежу рану, прст у око садашњим суседима, али и читавом антифашистичком свету који са поштовањем гледа на наш народ и непорециво славно место искључиво партизанских бораца у историји човечанства“, наводи се у саопштењу СУБНОР-а.
Први захтев за рехабилитацију поднео је Михаиловићев унук Војислав Михаиловић 2006. године, а касније му се придружило још неколико удружења и странака.
Предлогу за рехабилитацију придружили су се 2009. године Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.
