Одлучено је да се радови убрзају, па ће сада уместо четири, они трајати три године.
Према пројекту, више од две хиљаде километара границе са Русијом требало би да буде заштићено противтенковским системима, четири метара дубоким и два метара широким рововима, као и 17 метара високом кулом осматрачницом, разним алармима, специјалним граничним пунктовима…
Грађевински радови дуж границе биће под надзором државне граничне страже, а од планираних 200 милиона долара, до краја године би на пројекат требало да се утроши око 48 милиона долара.
Раније у мају, украјински председник Петро Порошенко потврдио је да влада планира да изгради „велики украјински зид“, али је рекао да ће за почетак извођења радова бити издвојено 12,8 милиона долара.
Украјински власти су изгрању зида први пут предложиле у јесен прошле године, тврдећи да ће он спречити руске тенкове да пређу границу.
Пројекат је назван „Зид“, али је украјински премијер Арсениј Јацењук предложио да се његово име промени у „Европски бедем“.
Аналитичари указују да овакви „зидови“, ако су и били актуелни у древној Кини, уз савремени ниво развоја војне технике могу да испуне само симбиличну функцију, јер потенцијалном „руском агресору“ неће бити потребна чак ни специјална техника како би их савладао.
Члан комитета руске Државне думе за послове Заједнице независних држава Роберт Шлегељ у интервјуу за Спутњик изјавио је да пројекат „Зид“ сматра пропагандним кораком украјинских власти.
„Ово подгревање антируске хистерије је покушај да се оправда сопствена некомпетенција и тешко је озбиљно схватити овакве пројекте“, каже Шлегељ, додајући да украјинске власти функционишу тако што разна средства троше на било шта.
Према његовим речима, украјинске власти могу да нађу новац и за такве пропагандне пројекте или да их у крајњој линији узму од неког.
„Можда праве овај зид против избеглица. Ако одједном поново почну да бомбардују градове у Донбасу, овакви објекти ће спречити људе да напусте своје куће. И тада и Пољска треба да размисли о изградњи зида на граници са Украјином“, закључује Шлегељ.
