„Одлучили смо да се не придружимо споразуму. Размотрили смо све што је за и против и одлучили да нећемо потписати“, рекао је Михаил Уљанов који се налази на челу одељења за неширење и контролу оружја у Министарству унутрашњих послова.
Он је казао да је споразум сувише слаб и да то представља одређени терет за његове потписнике.
„Ми немамо негативни став према овом споразуму, али не видимо сврху придруживања“, додао је Уљанов, тврдећи да западне земље и Русија већ имају на снази контролу извоза и да споразум не би био ефикасан за земље у развоју.
Споразум о трговини оружјем (АТТ) ступио је на снагу у децембру и до сада га је потписало 130, а ратификовало 67 земаља.
Ни Кина, која је, такође, стална чланица Савета безбедности, још није потписала овај споразум.
Генерални секретар УН Бан Ки Mун овог месеца је апеловао на све земље чланице да га потпишу.
АТТ је најважнији споразум о оружју још од Свеобухватног споразума о забрани нуклеарних проба 1996. године и њиме је обухваћена међународна трговина која се односи на све, од тенкова преко борбених авиона до ракета, али и на малокалибарско оружје.
