Идеја да се човекова свест преузме са рачунара — није лоша. Према Мартини Ротблат, директорки биотехнолошке компаније „United Therapeutics“, можда и није потпуно немогућа.
„Пресликавање мисли у софтверски код је нешто што мислим да ће бити урађено у овом веку“, рекла је Ротблатова током интервјуа на конференцији „eMerge Americas“ у понедељак.
Ова технологија је још увек недостижна, наравно, али како Ротблатова истиче, наука је већ напредовала толико да можемо пресађивати унутрашње органе. То је оно што „United Therapeutics“ раде сваког дана, и то је концепт који је пре 200 година изгледао као маштарија.
„Мислим да није превише ентузијастично питати се: шта ако пресадимо човеков ум у софтвер? Да ли ће моћи да остане жив у софтверу док се можда технологија не усаврши“, рекла је она. „И баш као што ми пресађујемо плућа, срца, можда би, на крају крајева, људи могли да обнављају мождано ткиво тако да њихови умови могу се пресаде.“
Ротблатова се ослонила на Реј Курзвејлов модел трансхуманизма. Курзвејл, директор инжењеринга за Гугл, опширно је писао о сједињавању, тачки у којој ће се човек и вештачка интелигенција спојити.
Курзвејл би вероватно радо размотрио предлог. Док Ротблатова имплицира да ум може да се привремено складишти на серверу док се не оспособи технологија која би довела до поновног оспособљавања тела. Курзвејл би вероватно то објединио.
Док таква технологија данас изгледа као далеки циљ, на много начина већ је присутна. Огромне колекције одлика наших личности дигитално се чувају кроз друштвене сајтове. Шта је Фејсбук ако не начин да се практично потврди наш идентитет? Чак и ако се профили могу подесити тако да нас прикажу субјективно, у најбољем светлу, ипак нас репрезентују и не постоје два потпуно иста.
У том смислу, Ротблатова је створила непрофитни начин, веб-место где људи могу складиштити такозване „фајлове ума“.
Све ове ствари држе се у датотекама ума и тако ће, када софтвер у будућности сустигне Курзвелова предвиђања, све мисли и сећања бити тамо“, рекла је Ротблатова.
