Одговарајући на питање: „Kолико би вам било интересантно да имате приступ алтернативним тачкама гледишта на међународне догађаје нпр. на тачку гледишта руских медија, у просеку 60 одсто испитаних Европљана и Американаца навели су да желе да у медијима виде различита мишљења о важним међународним догађајима. Агенција „Ај-Си-Ем рисерч“ је спровела анкету за Спутњик од 20. марта до 9. априла 2015. године у Великој Британији, Француској, Немачкој, САД и Грчкој. Узорак је чинио 5001 човек (1001 становник Грчке и по 100 особа из других земаља). Узораk је репрезентован по полу, узрасту, географији.
Највише интересовање за мултиполарну слику света у медијима показали су становници Грчке — 81 одсто је заинтересовано за такву могућност. Високо интересовање је и у САД, Великој Британији и Немачкој — већина испитаника (57 одсто у САД и Великој Британији и 55 одсто у Немачкој) интересују се за алтернативне тачке гледишта на међународне догађаје и њихово праћење, укључујући и руске медије. За Француску тај проценат износи скоро половину становника — 49 одсто.
Мишљење експерата: Европљани нису слепи
Експерта за међународне односе и доцента Националног истраживачког универзитета Висока школа економије Дмитрија Офицеров-Бељског не изненађују резултати истраживања. Он сматра да су Европљани и раније примећивали лаж и превару.
„Друга је ствар што показатељи нису били тако високи. Али можемо се сетити догађаја последње деценије: откривена је лаж америчких власти да Хусеин тобоже производи хемијско оружје, затим су уследила откривања Асанжа и Сноудена, и у западном друштву је формирана више или мање јасна представа да њихови домаћи медији покушавају да манипулишу јавношћу. Одтале жеља да се погледа алтернативна тачка гледишта“.
„Присуство Русије у етру је све веће јер они желе да знају како размишља друга страна. Што је криза оштрија, то је интензивнија пропагандна кампања у медијима. Европљани то осећају у својим земљама. И пошто су прилично осетљиви у том погледу, осећају када европски медији претерују и када информацију замени лажна пропаганда. Они, наравно, сматрају да то треба мењати“.
Политиколог и историчар немачко-руског форума Александар Рар сматра да у Немачкој постоји велики број људи који би желели да праћање руске тематике и актуелне украјинске кризе буде објективније и да уважава ставове обеју страна.
„Ипак, превладава утисак да је осветљавање украјинског конфликта, посебно у јеку конфронтације у фебруару прошле године, било превише једнострано. Нарочито у време украјинске кризе постало је очигледно оно што се десило у Немачкој у последњих неколико година. Имам у виду морализацију извештавања о догађајима. Неки новинари и уредници покушавају да приказују јавне посленике, политичаре у скандалозном светлу. То је заиста покушај да се изазову одређене емоције. Рачуна се на подсвесну реакцију читалачке публике како би се увећали тиражи. То се већ претворило у неки облик културе која битно одступа од новинарства Федералне Немачке 70-их година, које је у суштини било академски споро“.
Информације о пројекту „Sputnik.Мишљења“
Међународни пројекат за испитивање јавног мњења почео је са радом у јулу 2014. године. Партнер му је позната британска компанија за истраживање „Рисерч“. У оквиру пројекта „Sputnik.Мишљења“ регуларно се у земљама Европе и САД врше испитивања јавног мњења о најактуелнијим социјалним и политичким питањима.
