„Неопходно је да француски народ зна садржај ТТИП-а и његове мотиве, како би били у могућности да се боре. Наши земљаци морају имати избор своје будућности, јер они треба да намећу модел за друштво које им одговара, а не да их форсирају стране мултинационалне компаније жељне профита, Бриселске технократе продате лобијима, политичари из УМП [партије бившег председника Николаса Саркозија], који су подређени тим технократама“, поручила је Ле Пенова на конференцији за новинаре у Паризу.
Од 2013. године, отворени преговори између Вашингтона и Брисела направили су оквир за договор, с намером да стандардизују прописе и сруше трговинске баријере између њих.
По пракси САД-а, садржај свих економских уговора се класификује. ЕУ је недавно основала читаонице широм Европе за званичнике са дозволом — али је само неколико хиљада људи имало приступ радним документима.
Ле Пенова је ударила на тајност преговора, који су углавном подржале истакнуте бирократе из Европске комисије, извршног тела ЕУ, и „заинтересоване стране“ из предузећа и јавних организација. Као члан Европског парламента, она је проследила предлог за већу транспарентност у преговорима прошле године. Предлог Ле Пенове је био одбијен.
Она се сада нада подршци народа.
„Уверена сам да можемо да се одупремо ТТИП-у ако народ буде информисан о њеном садржају, и ако се одлуче да нам се придруже како би изразили своје неслагање у вези са овим споразум“, рекла је новинарима Ле Пенова.
Обе француске водеће странке подржале су споразум, али Ле Пенова се ослања на јако анти-европско расположење које је изгурало њену странку на прво место у прошлогодишњим изборима за Европски парламент.
Иако аутори ТТИП-а обећавају да ће споразум донети додатних 0,5 одсто БДП-а у Европи и САД, људи широм политичког спектра су изразили забринутост.
Амерички председник Барак Обама, који такође уговара сличан споразум са Азијом, поражен је од своје партије у Сенату прошле седмице, када је тражио убрзану сагласност за руковање преговорима. Додатни гласови ће бити потребни ако предложени закон не буде заглибио у САД коморама Конгреса.
У међувремену, Европски законодавци су подигли читав низ питања, нарочито у вези са механизмима инвеститор—држава за решавање спорова (ИСДС) који је наведен у уговору.
Контроверзни центри на предлог посебног економског трибунала, радили би изван традиционалног правног система и омогућили корпорацијама да оспоре владе. У априлу је на хиљаде грађана изашло на улице Брисела, Мадрида, Берлина и Хелсинкија, у знак протеста против тајанственог договора.