Узроци инцидентних ситуација на такмичењу за најбољу европску песму веома су разноврсни – од финансијских, преко националних и политичких, до верских, идеолошких, сексуалних, естетских.
Суседска трвења на Евросонгу
У јануару 2011. у Европи умало се није догодио политички скандал због такмичења „Песма Евровизије“: на званичној интернет презентацији такмичења Македонија је уписана као „Македонија“, а не као „Бивша југословенска република Македонија“, како се та земља, на инсистирање Грчке, назива у свим документима Европске уније. После распада СФРЈ Грци су издејствовали да реч „Македонија“ не буде званични назив те државе, јер Атина страхује да би у противном случају Македонија могла да испољи претензије према Егејској Македонији (односно северној обали Егејског мора). Чим се спорни назив појавио на сајту „Евровизије“ у грчким медијима и на блоговима подигла се бура негодовања. Организатори су два сата касније исправили назив земље, чиме је избегнут већи скандал.
Дан пре финалног такмичења „Евросонга 2009“ под притиском Министарства иностраних послова Азербејџана организациони Комитет такмичења је са заставице („визит картице“) јерменских учесника уклонио споменик „Ми смо наше планине“ јерменског скулптора Саркиса Багдасјарина, симбол Нагорног Карабаха, око којег се споре Јерменија и Азербејџан. Као одговор на одлуку организатора, током саопштавања резултата из Јерменије водитељка из Јеревана, певачица Сирушо, држала је пред собом фотографију споменика „Ми смо наше планине“, а у позадини је била и фотографија споменика.
Грузија је 2009. за свог представника на „Евросонгу“ изабрала групу „Стефане и 3Г“, чији су чланови отворено говорили да њихова песма „We don’t wonna put in“ представља протест против политике Русије. Европска радиодифузна унија оценила је да песма грузијских извођача не одговара нормама „Евровизије“ и затражила од Грузије да измени текст песме или да је потпуно промени. Грузија је одбила да промени текст песме или да припреми другу композицију и објавила да неће учествовати на такмичењу.
Фински организатори „Евровизије“ су 2007. запретили да ће због политичког контекста с такмичења удаљити песму израелске групе „Teapacks Push the Button“. У тексту песме спомињу се „безумни владаоци“ који ће „притиснути дугме“, у чему се наслућивала алузија на нуклеарни програм Ирана.
Скандал због песме Андреја Данилка (Верке Сердјучки) „Danzing“ избио је 2007. године. Руски гледаоци окривили су Данилка да је у финалу такмичења отпевао фразу „Russia Goodbye“ уместо званичне верзије „Lasha Tumbai“.
Од учешћа у финалу „Евровизије“ 2006. У Атини одустала је Србија и Црна Гора, која је у то време била јединствена држава. Српска и црногорска телевизијска компанија нису могле да се договоре о заједничком представнику на „Евросонгу“. Годину дана касније и српски и црногорски певачи наступали су на такмичењу као представници независних држава.
У Украјини је 2005. године такмичење за избор представника за „Евросонг“ победила група „Гринџоли“ с химном наранџастој револуцији „Разом нас богато“. На захтев Европске радиодифузне уније морали су да промене речи песме како би била мање политизована.
Победа израелског извођача Исхара Коена на „Евровизији“ у Паризу 1978. године била је потпуно неочекивана за Јордан. Телевизија те земље није емитовала његов наступ на такмичењу, а када је током бројања гласова постало јасно да би он могао да победи на такмичењу, пренос је прекинут, наводно из техничких разлога. Следећег дана јордански медији су саопштили да је победио представник Белгије, који је заправо заузео друго место.
Италијански државни канал РАИ одустао је 1974. године од преноса такмичења због песме италијанске учеснице Џиљуље Чинквети Си („Да“). Цензори канала страховали су да композиција може да буде схваћена као пропаганда уочи референдума на којем је Италијани требало да се изјасне за укидање („да“) или задржавање („не“) закона који се тицао одобравања развода. На том референдуму су разводи били коначно легализовани.
Идеолошке и друге несугласице
После победе на такмичењу „Евросонг 2014“ певача из Аустрије који је наступио у лику брадате жене Кончите Вурст, Турска је објавила да никада више неће учествовати на том такмичењу.
Крајем 2013. године због цене пројекта и буџетског дефицита од учешћа на такмичењу „Евросонг 2014“ одустале су Бугарска, Србија, Чешка, Словачка, Кипар, Хрватска.
Јерменија је 2012. одустала од учешћа на „Евросонгу“ у азербејџанској престоници Бакуу, због сукоба око Нагорног Карабаха који је изазвао напетост у односима две земље.
Италија је 1997. године последњи пут учествовала на „Евросонгу“, након чега је објавила бојкот тог такмичења због његовог „ниског музичког квалитета“. Медији су спекулисали о правим разлозима за ову одлуку Италије – од незадовољства због тога што италијански извођачи ретко побеђују на овом такмичењу (свега два пута за све време одржавања такмичења) до малог интересовања телевизијске публике у Италији за „Евросонг“ и потребе те земље да развија сопствени музички фестивал „Сан Ремо“. Ипак, 2011. године Италија се вратила на „Евросонг“.
Југословенски извођач 1985. године није отпутовао на финале у норвешки Гетеборг, јер се дан такмичења поклапао с петогодишњицом смрти Јосипа Броза Тита.
Француска није учествовала на такмичењу 1982. године назвавши га оличењем „глупости“ и „просечности“. Следеће године та земља се вратила на такмичење с другим организатором – уместо телевизијског канала ТФ1 дошао је „Франс 2“.
„Колико тетака имате у Црној Гори?“
На финалном пребројавању гласова 2013. године руској такмичарки Дини Гариповој, која је заузела пето место, Азербејџан наводно није дао ниједан бод. Азербејџанска страна је објавила да је Русија од њих требало да добије најмање 10 поена. Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров је 21. маја 2013. године изјавио да је Москва депримирана инцидентом на певачком такмичењу „Евросонг“, а шеф азербејџанске дипломатије је навео податке три највећа телефонска оператера у Азербејџану, према којима је Русија, према резултатима гласања њихових гледалаца, заузела друго место, после Украјине.
Године 2007. у земљама Западне Европе покренута је кампања против „блоковског гласања“, због којег су две трећине финалиста и тројка најбољих извођача на такмичењу у Хелсинкију били представници земља бившег Совјетског Савеза или бивше Југославије. Такав резултат повезиван је с тим што су земље суседи традиционално додељивале једна другој велики број поена. Британски публициста Тим Мур изјавио је да то више није гласање за песме него изјашњавање о томе „колико ко има тетака у Црној Гори“.
