Према оцени владе у Кијеву, то неће утицати ни на стабилност банкарског система земље, нити на девезни курс украјинске гривне.
Прес-секретар руског председника Дмитриј Песков је ту одлуку назвао кораком ка банкроту.
Премијер Арсениј Јацењук дошао је у Врховну раду да објасни како ће земља изаћи на крај са тешким бременом спољних дугова, обавезом исплате 23 милијарде долара која ускоро доспева. Он је замолио Раду да влади да додатна овлашћења“.
„Молим вас да усвојите два закона која дају могућност министарском кабинету Украјине да у случају потребе, уколико се не договоримо с нашим кредиторима, а надамо се да ћемо се договрити са нашим кредиторима, дате могућност да уведемо мораторијум на исплату спољних дугова по спискук који је наведен у прилогу датом нацрту закона“, рекао је Јацењук.
Представљајући документ, он је позвао стране кредиторе да помогну не речју, него доларима, тачније милијардама долара и да реструктурирају дугове под условима које предлаже украјинска влада.
Врховна рада је подржала нацрт закона о мораторијуму. У пракси то значи да ће земља да одбије да исплати дугове с којима не може да изађе на крај. На списку уз наведени нацрт закона налази се и емисија еврообвезница Украјине вредна три милијарде долара које је купила Русија крајем 2013. године. Међутим, поред дуга Русији, ту су и дугови швајцарским, немачким и кинеским кредиторима са којима Украјина засад није успела да се договори.
Закон да би ступио на снагу треба још да потпише председник Петро Порошенко, а претпоставља се да ће документ важити до јула 2016. године.
Фактички, то је корак ка банкроту, рекао је прес-секретар руског председника Дмитриј Песков. С таквом оценом слажу се и економски стручњаци. Главни економиста ИНГ банке за Русију Дмитриј Пољевој сматра да је реч о својеврсном ултиматуму Украјине који треба да подстакне међународне кредиторе да јој отпишу део спољних дугова.
Он додаје да се сада не може искључити банкрот Украјине или обустава исплата на име спољних дугова и упозорава да такав сценарио само може да погорша ионако сложену ситуацију у тој земљи и да изврши додатни притисак на гривну.
Укупан дуг Украјине се процењује на неких 50 милијарди долара, што је око 70 одсто бруто домаћег производа земље, а према прогнози Националне банке Украјине, ове године ће достићи чак 93 одсто бруто домаћег производа. Један од највећих кредитора Украјине је Русија, која је више пута ставила до знања да не намерава да прави уступке око враћања кредита.
