Да ли ће председник Николић и министар Лончар у Србију донети надалеко познату кубанску вакцину против рака на плућима? Како сазнајемо, није у питању вакцина, већ лек, чија је регистрација спорна, јер се на Куби лекови прво пласирају, а затим испитује њихово дејство.
Председник лиге за имунизацију Србије проф. др Зоран Радовановић за Спутњик каже да не треба ићи „грлом у јагоде“ и да треба спровести валидна клиничка испитивања пре увоза лека.
Ограничена примена
„Сами произвођачи, двојица доктора, имунолог и онколог, рекли су да тај лек има ограничену примену само код једне врсте рака плућа, само у узнапредованој фази болести. По њима, лек може неколико месеци да продужи живот. То тек треба да се испита, независно, ван Кубе. Треба спровести — а до сада није спороведена — валидна клиничка студија, да се виде ефекти“, каже професор Радовановић.
Пре две недеље договорено је да кубански лек против рака стигне у Америку. После посете Куби, гувернер Њујорка, Ендру Куомо, саопштио је да је кубански Центар за молекуларну имунологију склопио уговор са америчким Институтом за рак „Розвел Парк“.
Споразум подразумева клиничка испитивања вакцине Цимавакс. Амерички научници кажу да он можда неће бити револуционарни лек у лечењу рака плућа, јер то није вакцина која обезбеђује имунитет за ову болест, што се најчешће подразумева под појмом вакцина, већ стимулише имунолошки систем да се бори против раста малигних ћелија и њиховог преласка у метастазе.
Цимавакс су, без знања лекара, већ примили поједини пацијенти у Србији. До терапије, која кошта 6.000 евра, дошли су на Куби. Њихова искуства доступна су на различитим сајтовима на интернету, као и искуства људи који користе други кубански лек — Видатокс, хомеопатски препарат регистрован у Албанији, па преко Црне Горе стиже и до Србије, где кошта 400 евра, док је у Тирани 125.
Здравствени комунизам
Поставља се питање како Куба, после безмало 60 година изолације, успева да дође до научних достигнућа у медицини, на која се ослањају чак и Американци? Материјална беда не мора да подразумева и непросвећеност, подсећа проф. Радовановић.
„Што се тиче образовања и здравства, они су ту стварно направили скоро комунизам. Улажу велики новац и имају добре докторе, помажу земљама Јужне Америке. У овом конкретном случају, ја сам скептичан док се не покаже супротно, али несумњиво је да су у изолацији успели да одрже релативно висок ниво здравствене службе. Здравствена заштита је потпуно бесплатна и због тога се на Куби живи колико и у Америци“, каже професор Радовановић.
Иако је један од наших највећих стручњака, 30 година је био експерт при Уједињеним нацијама за имуно препарате и биолошке лекове, нико из министарства или неког другог државног тела није се консултовао са проф. Радовановићем око лека са Кубе.
Он не жели да нагађа да ли је Цимавакс разлог посете, али подсећа да се и после боравка бивше министарке Славице Ђукић Дејановић на Куби говорило да ће Србија регистровати вакцину и да ће бити њен регионални произвођач.
Једно је сигурно, кубанска научна истраживања нису условљена диктатом фармацеутских компанија које трче за профитом. Остаје да се види колики и какав профит ће евентуални долазак лека донети српском руководству.
