Кијев већ неколико дана отворено уцењује стране кредиторе могућим мораторијумом на исплату спољног дуга. „Ако се деси да наши преговори не буду благовремено завршени, ако не будемо у могућности да дођемо до решења на транспарентној, добросавесној основи, тада ће то бити полуга коју бисмо могли да искористимо“, изјавила је министарка финансија Украјине Наталија Јареско. На овај начин, према њеним речима, претња мораторијумом „тера на убрзање преговора“.
Од свих украјинских кредитора, највећу забринутост показује Москва којој је Украјина дужна 3 милијарде долара само у оквиру кредита датог Јануковичу (Кијев у оквиру програма ММФ-а до јуна треба да се договори о реструктурирању 23 милијардe долара дуга). Министар финансија Русије Антон Силуанов подсетио је да Украјина до 20. јуна треба да плати 75 милиона долара за руски кредит. Ако то не уради, Москва ће се обратити суду, што ће Украјину довести до банкрота.
Његов колега из Владе Сергеј Лавров навео је друге обавезе. „Никакве правне акције засада нећемо предузимати. Ми имамо конкретне рокове за отплату те 3 милијарде долара, који су били дати путем куповине државних обвезница. Нисмо, иако смо имали право, тражили отплату овог новца пре рока, али, у сваком случају, редован рок је крајем године и ми свој став не мењамо“, рекао је шеф руске дипломатије. Министар је додао да се нада адекватној реакцији међународне јавности у смислу перцепције ситуације, као на „потпуну дискредитацију режима на који се рачунало“.
„Цивилизовани свет је одавно схватио са ким има посла — да украјинске власти не држе или не могу да држе реч“, додао је он.
Свет је одавно схватио, али ће, по свему судећи, ускоро на Русију вршити велики притисак да Кијеву још и опрости дуг. Украјина се све време представља као жртва руске агресије, троши на одбрану 5-10 милиона долара дневно, што је и изазвало потребу за реструктурирањем.
„То је прави рат против Русије. Данас су заробили два руска војника, пре неколико недеља и месеци заробили су 20, односно 60 руских војника из специјалних јединица“, констатовао је украјински председник, дајући на знање да се ускоро може очекивати откривање нових руских падобранаца. У вези са тим, изненађује да је, без обзира на сву агресију, Кијев тек сада одлучио да раскине уговор о војно-техничкој сарадњи између Украјине и Русије.
У последње време из Кијева долази цела серија ратоборних изјава и акција које Русију треба да избаце из равнотеже. Међу њима нису само наговештаји одбијања да се исплати руски дуг и заробљавање устаника који су наводно руски војници, већ и претње стратешког карактера.
„Како бисмо се реално супротставили неразумном човеку који прети свету моћним нуклеарним потенцијалом, само напори наше земље нису довољни. Потребна је сарадња и системска координација напора свих водећих земаља света. То би требало да буде комплекс економских, политичких и војних мера, укључујући јачање заједничког система заштите од нуклеарних претњи и распоређивање система противракетне одбране на додатним местима“, изјавио је секретар украјинског Савета за националну безбедност Александар Турчинов. Јасно је да ниједна разумна америчка администрација неће ићи на реализацију таквог плана, али је Турчинов знао кога притиска — сваки разговори о противракетној одбрани (ПРО) у Москви априори изазивају болну реакцију.
„Ако се има у виду чињеница да Украјина жели да размести елементе америчке ПРО, то, наравно, може изазвати само негативну реакцију. То ће за собом повући потребу за одговором Москве, ради осигуравање безбедности“, појаснио је прес-секретар руског председника Дмитриј Песков.
Садашња серија украјинских политичких и војних провокација већ је изазвала реакцију у Кремљу која је крајње непријатна за Кијев и за Петра Порошенка лично.
„Постоји озбиљан сукоб поверења који се, нажалост, заснива на конкретним чињеницама — неиспуњавањима обавеза и прекидима испуњавања одредаба из потписаних споразума“, рекао је Дмитриј Песков.
У Кијеву ову изјаву треба максимално озбиљно да схвате. Ни за кога није тајна да се Москва и данас држи плана федерализације Украјине. У оквиру тог плана, Русија не само да подржава територијалну целовитост Украјине у оквиру граница из априла 2014. године, већ и не дозвољава тој земљи да падне у амбис озбиљне друштвено-економске кризе. Русија ће се држати овог плана све док садашњег председника види као одговорног политичара, а план федерализације као реалан. Оног тренутка када се Русија разочара, чим дефицит поверења достигне критичку тачку, Кремљ може прећи на резервни план — стварање Новорусије. Или, као минимум, мењати партнера за преговоре у Украјини.
Текст у оригиналу погледајте на руском порталу „Експерт“.
