После литургије у Вазнесењском храму, звона свих београдских православних храмова најавила су пролазак свечане литије градским улицама.
По традицији, литија, коју је предводио патријарх српски Иринеј, ради молитве се заустављала код Теразијске чесме, код Саборне цркве и унутар порте Вазнесењског храма, где је одржан помен страдалима у бомбардовању 1941. године.
„Ми смо мали народ, нас једино може спасити и оставити на овим просторима јединство. Такмичимо се да изаберемо најбољи пут ка циљу, а циљ мора да буде један јединствени, онај који нам је Свети Сава поставио“, поручио је патријарх окупљеним грађанима након литургије.
На челу литије био је и градоначелник Београда, Синиша Мали, који је ове године домаћин славе. У Скупштину града унети су колач и жито, а градоначелник је запалио свећу и честитао грађанима славу, пожелевши им пуно успеха и среће.
„Спасовдан је градска слава коју славе сви Београђани, без обзира на вероисповест, и то је традиција коју морамо да очувамо“, подсетио је градоначелник.
Од 1403. године, уз ратне прекиде, Београђани су свечано славили своју славу све до 1946. године, када је тадашња власт прекинула литију. Прослављање славе обновљено је 1992. године, а свечана литија градским улицама поново је кренула од 1993. године.
Спасовдан је један од десет празника посвећених Исусу Христу. Спада у покретне празнике, празнује се увек у четвртак, четрдесет дана после Ускрса, а десет дана пре Духова.
Мало је познато да је деспот Стефан Лазаревић, када је Београд прогласио престоницом, град посветио Пресветој Богородици, па је главни град Србије и Богородичин град. Тада су установљени и градски грб и застава Београда.
Поводом Спасовдана, писцу Петеру Хандкеу биће додељено звање почасног грађанина Београда. Добитник тог признања је и руски редитељ Никита Михалков.
