У потрази за потенцијалним леком за вирус еболе, Хемијски факултет Универзитета у Београду сарађује са америчким Војномедицинским институтом у Фредерику, држави Мериленд.
Професор Богдан А. Шолаја, који је на челу тима српских научника, за Спутњик каже да је њихово истраживање дало врло оптимистичан резултат у борби са вирусом еболе.
Он објашњава да се једињења дизајнирају и синтетишу у Београду, а тестирају се у Сједињеним Државама.
„Реч је о иницијалним резултатима истраживања која су показала да нека од наших једињења могу да спасу мишеве који су заражени еболом“, каже др Шолаја.
Нека од тестираних једињења која су направили српски научници, спасла су између 70 и 90 одсто заражених мишева, сазнаје Спутњик на Хемијском факултету.
„Задовољни смо постигнутим резултатима, али је пред нама још пуно посла“, каже др Шолаја.
Тим професора Шолаје броји готово десет научника, а једињења која су тестирана направио је докторант Живота Селаковић.
Док тим из Србије прави једињења, њихове колеге са америчког Института тестирају њихову токсичност и активност према вирусу еболе.
„Након тестирања једињења на животињама у Америци, добијени резултати се анализирају, а истраживање се наставља у покушају да добијемо још боља једињења“, објашњава др Шолаја.
Он додаје да у свету тренутно постоји око сто научних тимова који имају исте аспирације — да пронађу лек за еболу.
Ипак, истраживање научника са Хемијског факултета у Београду спада у малобројне који су дали оптимистичан резултат.
„У овом тренутку тешко је рећи да ли смо, заједно са америчким колегама, на корак до откривања лека за еболу. Можда нас од тога дели хиљаду корака, а ако је у питању један, он сасвим сигурно има више километара“, опрезан је др Шолаја.
Да би се лек против еболе направио неопходно је око 5.000 једињења која ће бити тестирана на мишевима и вишим животињама, а потом следе клиничка испитивања.
Вирус еболе је врло заразан и убија 50 до 90 одсто заражених пацијената.
Њиме се од децембра 2013. године заразило 25.000 људи, а однео је 10.000 живота.
