Најава посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Србији, коју је данас саопштио премијер Александар Вучић, неминовно поставља питање: којим поводом долази и шта Србији доноси? Премијер Вучић није прецизирао тачан датум посете немачке канцеларке. Такође, саопштио је да ће се одазвати позиву руског премијера Дмитрија Медведева да посети Москву, али ни за ту посету није рекао тачан датум. „Да, ићи ћу, али не још“, рекао је Вучић.
Зависи ли све од посете Вашингтону?
Долазак канцеларке Меркел и извесно пролонгирање посете Москви, требало би, према мишљењу политичког аналитичара Ђорђа Вукадиновића, гледати у контексту Вучићеве посете Вашингтону. Вукадиновић, наиме, сматра да ће у зависности од тога са чиме оде и са чиме се српски премијер врати из Вашингтона, вероватно зависити и динамика — или по свој прилици и садржај — сусрета и са немачком канцеларком и са руским премијером.
„Тако да није сасвим случајно што још нису фиксирани термини, јер као да се чека шта ће се догодити у Вашингтону, па онда да се види да ли ће уопште бити тих других посета и када ће се оне догодити“, прецизира Вукадиновић.
Теоретски гледано, каже даље Вукадиновић, значајно је што у Београд долази немачка канцеларка, али да раније искуство показује да са посетама госпође Меркел, и уопште немачких дипломата и парламентарца, обично стижу уцене и претње.
Тадићево лоше искуство
„Знамо како је прошао бивши председник Тадић приликом тадашњег сусрета са госпођом Меркел у Београду. Према многим мишљењима, он је тада заправо изгубио председничке изборе. Дакле, много пре него што су они били расписани, сви се још сећамо оног његовог бледог лица на заједничкој конференцији за штампу и очигледног незадовољства госпође Меркел“, подсећа Вукадиновић за Спутњик.
Он сматра да би приликом те најновије посете немачке канцеларке Србији, стигли и захтеви који би се односили на, како каже, стабилизацију косовске независности, а под фирмом примене Бриселског споразума. Што значи, додаје Вукадиновић, нека варијанта и варијација на тему две столице у УН, односно индиректног признања косовске независности.
„Али, додатно се плашим да би и Република Српска могла бити на дневном реду. Јер, нису само незваничне најаве него и више од тога, да када се заврши Косово онда ће се прећи и на Републику Српску. Дакле, захтев да Београд притисне Бањалуку да би се она више и чвршће интегрисала у Босну и Херцеговину“, закључује Вукадиновић.
