Најкомпактније мишљење су показали грађани Велике Британије и Немачке — 61 одсто, односно 69 одсто испитаника у овим земљама сматра да Грчка треба обавезно сама да реши проблем дуговања. Овог мишљења се држе и Французи — број испитаника који ово тврде износи 50 одсто.
Други став имају грађани Грчке — на питање „Ко, по вашем мишљењу, треба да отплати дужничке обавезе Грчке“, 55 одсто испитаника се сложило да дугове треба просто отписати. Само 25 одсто Грка сматра да земља треба сама да плати своје дугове. Притом, 8 одсто испитаника сматра да одговорност за грчки дуг треба да сносе Европска централна банка, Међународни монетарни фонд, Европска комисија, а 6 одсто испитаника је сигурно да грчки дуг треба да плати ЕУ.
Доцент на катедри за европске студије Државног универзитета Санкт Петербурга Татјана Романова каже за Спутњик да би опраштање дуга Грчкој био лош преседан.
„С једне стране, Грци сматрају да је евро био 'скуп‘ и да је политика Европске централне банке довела до раста грчке економије, али и до ове кризе. С друге стране, посебно северне државе Европске уније сматрају да је Грчка живела на туђ рачун и да је сада дужна да плати за то. Иако би теоретски могли да опросте дугове Грчкој, они то не желе, како се не би јавили и други слични случајеви. Додуше, нема тако запуштених случајева као што је Грчка, али ипак северњаци нису спремни да ризикују“.
Одговарајући на друго питање — „Према вашем мишљењу, да ли ваша земља треба да напусти евро и врати се на раније коришћену националну валуту“, само нешто више од половине (53 одсто) анкетираних Европљана сматра да њихова земља не треба да напушта евро. Највећи проценат присталица напуштања европске валуте забележен је у Немачкој — број присталица повратка на немачку марку износи 39 одсто. У Грчкој и Француској, број присталица повратка на националну валуту износи 31 одсто, односно 29 одсто.
Генерални директор Финансијско-банкарског савета Заједнице независних држава Павел Нефидов каже да човек не мора да буде велики финанијски стручњак да би схватио да би повратак драхме у Грчкој изазвао моменталну хиперинфлацију.
„То би, наравно, створило и додатне потешкоће за туристе који пуне грчки буџет, а у највећем броју долазе из држава Европске уније. Наравно, та идеја не буди велики ентузијазам“.
Анкету је спровела компанија „Ај-Си-Ем рисерч“ за агенцију Спутњик од 20. марта до 9. априла 2015. године у Великој Британији, Француској, Немачкој и Грчкој. Узорак је износио 4.001 особу (1.001 испитаник у Грчкој, у осталим земљама по 1.000 људи) за питање о грчком дугу и 3.001 особа за питање о изласку из еврозоне (1.001 испитаник у Грчкој, а у Немачкој и Француској по 1.000). Узорак репрезентује становништво по полу, узрасту и географији.
