Оставка лидера Српске напредне странке Александра Вучића, коју не најављује први пут, није немогућа, али само да би потврдила његов легитимит као лидера те странке, оцена је саговорника Спутњика. С друге стране, нико од њих није могао конкретно да наведе ко би из редова напредњака могао да буде Вучићев наследник.
Наиме, иако је Томислав Николић кључеве СНС-а 2012. године, после избора на место председника државе, предао у руке свом, како је тада рекао, „политичком сину“ Александру Вучићу, део чланства СНС-а Николића још увек види као лидера странке.
Хапшење Мирослава Мишковића, по оцени многих, тренутак је који је Вучића винуо у политичка небеса, иако је тада био други човек Владе коју је водио Ивица Дачић. Та популарност довела је и до ванредних парламентарних избора, јер Вучић није желео да од Дачића преузме премијерску фотељу, која му је више пута нуђена. Желео је да свој премијерски мандат потврди на изборима. То му је и успело са процентом већим од 50 одсто, који ни до данас није пао.
Слична ситуација могла би да се преслика и на СНС. „Томина сенка“, која још није нестала у СНС-у, може да буде разлог што Вучић све чешће помиње оставку на место лидера странке. Оставка, наравно, повлачи и нове страначке изборе, а Вучић ниједном није рекао да се неће кандидовати за лидера СНС-а.
Наравно, постоји могућност, мада наши саговорници тврде веома мала, да Вучић кормило препусти неком другом, али не постоји могућност да странка буде враћена у Николићев „клан“.
Политички аналитичар Драган Петровић чврсто је убеђен да Вучић нема наследника, односно, да никада неће препустити кормило СНС-а другом.
„Само хипотетички, Вучић би могао да препусти СНС другоме. Опет хипотетички, и ако би неко други дошао на његово место, то би био неко толико ’везан‘ за њега као лидера, као на пример, Јадранка Јоксимовић, Марко Ђурић или неко трећи, да би, иако он не би званично обављао ту функцију, и даље био — лидер странке“, објашњава он.
По његовој оцени, друго најпознатије име напредњака, Зорана Михајловић, не би била Вучићев потпуно самостални избор, јер је она „сувише своја“, али етаблирана са Вучићеве стране, са великом подршком и добрим контактима у англосаксонским круговима, и са позицијом која је јача и старија у тим круговима него што је има сам Вучић.
Петровић сматра да Вучић нема потребе да прави другу странку, јер потпуно контролише странку коју предводи.
Уколико, међутим, Вучић заиста буде поднео оставку на место првог човека СНС-а, дилема да ли између њега и Николића постоји сукоб, о чему се ових дана наново прича поводом Николићеве платформе о Космету, биће решена. Другим речима, потврђена.
Политиколог Милан Николић, на питање ко би могао да заменика Александра Вучића на челу СНС-а, није чак желео да се ни изјашњава:
„Нема у томе вероватноће, па тако ни теме за разговор“, кратко је оценио он.
Социолог Невен Цветичанин пре верује да се иза Вучићеве речи крије жеља да провери свој легитимитет у странци.
„Тешко је претпоставити да би у овом моменту постојао неко ко би могао да замени политичара који је, уз Николића, најмоћнији у држави. Не мислим да се иза тога крије неки реалистичан план да то и изведе. Суштину те изјаве видим као позивање на свој легитимитет“, објашњава Цветичанин.
Он наводи да је и само преиспитивања Вучића као лидера странке довољно, и без давања оставке на место шефа странке.
Прилике у напредњачким редовима, кажу упућени, нису баш задовољавајуће а највећи раскол је на „националној“ осовини. Односно, део напредњака мисли да је њихов вођа превише дао а премало добио од Европске уније, али и да се превише ослонио на Запад а да премало гледа на Исток.
„Прљави веш“, који се за сада крије иза затворених врата СНС-а, процена је многих, могао би лако да изађе на видело уколико ЕУ не буде ускоро отворила поглавља за преговоре.
