„Нисмо претили и чак нисмо ни мислили да одустанемо од учешћа из разлога везаних за специјалне службе. Свака друга одлука је у основи погрешна“, гласи одговор америчке Владе.
Како наводи лист, политичарима је својствено да све негирају и да је свако негирање често дипломатски начин изражавања претње. Неоспорна чињеница је да би репутацији САД била нанесена велика штета ако објекти шпијунаже АНБ буду објављени, што траже чланови парламента од Ангеле Меркел.
Прошлог месеца у немачким медијима се појавила информација да је Агенција за националну безбедност САД више од 10 година пратила „хиљаде циљева у Европи“, без знања немачке обавештајне службе БНД.
Парламентарна комисија која се бави радом БНД, обратила се влади Немачке са захтевом да се објави потпуни списак са свим објектима и циљевима који су били под присмотром Американаца. Ради се о 400 хиљада бројева, између осталог и бројева европских фирми, институција, министарстава и политичара. До скандала, који је избио посредством Едварда Сноудена, бившег обавештајца ЦИА (који је објавио да америчке обавештајне службе шпијунирају европске партнере и прислушкују мобилни телефон саме канцеларке Ангеле Меркел), обавештајна служба Немачке се бавила прислушкивањем и онлајн шпијунажом влада држава ЕУ. О овоме је била обавештена и сама канцеларка.
