„Једна од неповољних ствари у НАТО-у је комплексност процеса доношења одлука, због тога што Алијанса има 28 земаља-чланица које увек треба да постигну консензус. Чисто са техничке тачке гледишта, да заузме балтичке земље, ако се узме у обзир њихова територија и расположиве снаге, Русији је потребно неколико дана. Питање је како на Русију делује елемент застрашивања који предвиђа пета тачка устава Алијансе (о међусобним односима), као и нуклеарни елемент“, рекао је војни званичник, говорећи у Прагу на републичкој конференцији за безбедност.
Да би могао одреаговати на покушај Русије да заузме Балтик, НАТО-у би требатло много времена, сматра генерал. Доношење неопходних мера на нивоу држава и органа НАТО-а узеће много више времена од распоређивања снага за брзо реаговање Алијансе, за које ће требати максимално два дана, рекао је генерал. Зато је, по његовом мишљењу, потребно синхронизовати брзину политичког и војног процеса. Са своје стране Русија, сматра Павел, може да реагује веома брзо, у року од неколико сати.
Генерал је упоредио потенцијалну претњу Русије са опасношћу која долази од Исламске државе, притом, навео је он, у оба случаја мере које предузима Алијанса су „ужасно недовољне“. Он је такође навео и недостатке у размени обавештајних информација унутар НАТО-а, јер Алијанса нема сопствену одговарајућу мрежу и систем и мора да се ослања на специјалне службе појединачних држава.
Генерал армије Петар Павел до краја априла ове године заузимао је функцију начелника генералштаба чешке армије, док ће почетком јула заменити данског генерала Кнута Бартелса на месту председника Војног комитета НАТО-а.
