На питање Спутњика какве су могућности кад је реч о диверсификацији испорука гаса, Фролов подсећа да се мисли на, како каже, громогласно најављиван гас из Азербејџана који би требало да буде испоручиван по гасоводу ТАНАП и ТАП.
„Али, нажалост по Србију. Као прво, максимални обим испорука које би ишле овим гасоводом може се очекивати тек после 2020. године. А оно што је још важније, то је да су обими испорука већ предвиђени и распоређени, због чега ту нема места за српске потребе. Односно, максимални обим је 16 милијарди кубних метара од чега је за Турску предвиђено шест, а осталих десет је намењено Европи и од тога највећи део за Италију. Србија нема других реалних могућности да добија гас по прихватљивим, тржишно исплативим ценама“, објашњава Фролов.
Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас да је Србија спремна за диверсификацију извора гаса због енергетске безбедности и сигурности.
„Србија је спремна за диверсификацију извора гаса, што је такође веома важно за наше америчке пријатеље… Једна од могућности је гасовод којим би се гас у Европу допремао из Азербејџана“, рекао је Вучић.
Фролов сматра да је Вучић апсолутно прозападно оријентисан политичар и да у овој изјави не види ништа спорно.
„Проруску реторику он користи само како би добио некакве погодности за Србију и то је потпуно разумљиво“, закључује Фролов.
Уредница часописа „Балкан магазин“ Јелица Путниковић каже за Спутњик да Србија мора да нађе алтернативу за гас који јој сада стиже преко Украјине, додајући да ће, када Русија 2018. или 2019. године престане да шаље гас за овај део Европе, Србија остати без тог енергента.
„Ја се надам да ће западноевропске земље, које су себе обезбедиле гасом преко ’Северног тока‘, сада наћи алтернативу да нама овде на југу помогну. Требало би да нам шаљу гас преко ’Северног тока‘ или да нађу нови аранжман са Русијом, да се одобри изградња ’Турског тока‘ преко Грчке, Македоније, Србије до Мађарске“, рекла је она.
Према њеним речима, гас који се помиње из Азербејџана „је варијанта на дугом штапу“, јер није изграђен и у том капацитету нема места за Србију.
Министар Александар Антић је најавио да се са Азербејџаном преговара о евентуалном проширењу капацитета гаса за Србију, што, како истиче Путниковић, значи да још ништа није договорено.
„Следеће питање је и ко ће финансирати наше прикључење на гасовод ТАП, јер ми за то немамо новац. Конекција која се помиње од Ниша до Димитровграда повезаће нас са бугарским гасоводима, а ни сами Бугари још немају довољно гасних веза са Грчком да могу да нас снабдеју гасом из Азербејџана“, закључује она.
Бушатлија: Нејасно на основу чега политичари обећавају
Коментаришући Вучићеву изјаву у Тирани да Србија планира да користи гас из више извора, економиста Махмут Бушатлија је рекао да није баш сигуран да су урађене анализе на који начин ће тај гас доћи, колико ће он коштати Србију и какве ће имати предности у односу на друге изворе.
Према његовим речима, нормално је да у тржишној економији има различитих извора за било коју робу, па тако и за важну као што је гас, али да баш и није најјасније на основу чега политичари дају обећања.
Он је подсетио да је Америка вршила притисак на централноевропске земље које користе масовно руски гас, идући линијом да ће они својим течним гасом надокнадити мањкове који настану повлачењем гаса из Русије.
„Апсолутно ми није јасно како би се технички тај гас пребацио до нас. Као друго, не знам зашто би нам Америка сугерисала да то радимо, кад имамо сасвим добре односе са централном Азијом. Начин транспорта тог гаса је веома сумњив“, рекао је он.
Он сматра и да је снабдевање Србије гасом преко „Јужног тока“ реалнија опција, али да она још увек зависи од коначног договора Русије и Турске.
„Нисам сигуран да ће бити једноставно премостити гасовод од Турске преко Грчке, с обзиром да ће она бити пред озбиљним проблемима, као што је то била и Бугарска“, рекао је Бушатлија, додајући да се може десити да и Грчка поклекне пред притисцима.
Према његовим речима, други проблем је и политички и сигурносно небезбедан терен Македоније, али да, када се дође до наше границе, неће бити никаквог проблема да се тај пројекат реализује.
Коментаришући наводе да у Азербејџану нема довољно гаса и за Србију, Бушатлија каже да је неодговорно рећи да они немају те производне капацитете.
„Они још нису истражили све капацитете и не знају колико још резерви имају, али се верује да су доста велике. У току су испитивања руских, али и западних концесија. Може се очекивати да они имају далеко веће залихе, него што мисле“, истиче стручњак.
