Књижара у коју су радо и редовно свраћали нобеловац Иво Андрић, легендарни Бранко Ћопић, Бранислав Петронијевић и многа друга позната имена наше књижевности принуђена је да престане са радом због нерешених имовинско-правних односа.
„Ово је књижара у коју је долазило највише писаца, наравно Данило Киш, по коме је и добила име, али је редовно свраћао и Иво Андрић да попије кафу“, каже генерални директор „Просвете“ Драган Миленковић о значају овог култног места.
Он додаје да је књижара основа наше културе и да без ње више ништа не би било исто.
„То је као када бисте скинули једну боју са заставе или вез са наше народне ношње“, истиче Миленковић.
Генерални директор „Просвете“ је рекао да је „Просвета“ један од гиганата издаваштва не само у бившој Југославији и у Србији, него и у Европи. Издала је преко 30.000 наслова за 70 година постојања, док само књижара „Киш“ месечно доноси од 25 до 30 одсто укупног прихода „Просвете“.
Према његовим речима, гашење ове књижаре представљало би велики губитак за српско издаваштво уопште.
Координатор Мреже за реституцију у Србији Миле Антић наглашава да алтернатива ипак постоји.
Од најављених протеста грађана против затварања књижаре се, како каже директор Миленковић, одустало зарад вишег циља — да се мирним путем реши питање једне институције за културу.„Остаје нерешено питање неколико десетина хиљада квадратних метара државног простора који се налази у непосредној близини ове књижаре, а који је узурпиран од стране неколицине тајкуна. Тај простор треба, пре свега, вратити у државне руке и у делићу тог простора ће се свакако пронаћи и одговарајуће место за нову књижару“, закључио је Антић.
Хоће ли се „Просвета“ и Београђани изборити за опстанак ове књижаре и какав ће расплет имати читава прича сазнаћемо у данима који долазе.
