Председник Србије Томислав Николић у недавном разговору са папским изаслаником, кардиналом Куртом Кохом, захвалио је Ватикану на ставу о Косову, али је изразио забринутост да би одлука о проглашењу Алојзија Степинца за свеца нарушила све до сад урађено на побољшању односа Србије и Хрватске. Да ли канонизовање Степинца може да угрози односе двеју земаља, Спутњик је питао историчара Чедомира Антића.
Он сматра да се, када се говори о Алојзију Степинцу, често помињу историјске нетачности. Степинац није био српски војник, није био ни на Солунском фронту. Као заробљеник Аустро-Угарске био је уврштен у српску војску, али никада није напустио Италију. Заблуда краља Александра I Карађорђевића је да је Степинац био пројугословенски настројен. Његов дневник и његово деловање доказују да је он био човек Ватикана, каже историчар Чедомир Антић.
„Код Степинца је спорно то што је врло јасно показивао расистичке тенденције и што је био дубоко окренут против Срба и српског народа. Подржао је стварање Независне државе Хрватске. Имао је нека колебања, неке људе је спасао, то није спорно, али је чињеница да су његови свештеници, велики број њих, опасали пиштоље и каме, и да није спречио да три стотине хиљада Срба буде покрштено, а више од пола милиона убијено“, каже Антић за Спутњик.
Он додаје да је проблем Ватикана то што никада није заузео став према тим чињеницама. Степинац јесте био жртва прогона, али он није био антифашиста, нити комуниста, а није био жртва ни српске освете. Када је реч о непризнавању независности Косова од стране Ватикана, Антић каже да је лоше правити равнотежу између независности Косова и питања канонизације Степинца. Треба подсетити да је Србија практично признала Косово и то је сада само питање форме, додаје Антић.
„Ватикан не признаје Косово из својих унутрашњих разлога. Да тамо већином живе католици, питање је да ли би био такав однос. Можемо да поздравимо то што га не признају, али то се нас суштински не тиче. Ово што је изјавила председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић да папа нема никакве дилеме око Степинца, значи да је јасно да он не може да направи отклон када је реч о злочинима према Србима. Не треба заборавити да је Анте Павелић један од ретких вођа пронацистичког режима који је спасен захваљујући Ватикану. Да је био суђен, вероватно би био погубљен“, каже историчар Антић.
Тврдњу да канонизација неће угрозити односе двеју земаља Антић образлаже чињеницом да је за хрватски народ Степинац већ светитељ. Његов гроб је био култно место још у време социјализма, тврди Антић и не види разлог да се због канонизације Степинца затежу односи Србије и Хрватске, додајући да су ти односи већ јако лоши.
„Хрватска је признала Косово, тужила Србију због геноцида, није Србима вратила станове, слави Олују, прети агресијом Републици Српској, а сама председница Републике је на дан инаугурације два пута прогласила Војводину суседном државом Србије. Да, све то ради као чланица Европске уније. ЕУ није друштво за нас, ако негује такво друштво“, категоричан је Чедомир Антић.
Коментаришући евентуалну посету папе Фрање Србији, у светлу његове посете Сарајеву 6. јуна, Антић каже да пут папе у Београд води преко Јасеновца, где треба да се поклони жртвама. Он напомиње да се ни од кога не тражи оно што се тражи од Србије.
„Када се од наших политичара тражи да се одреде према Сребреници, морају да се одреде и према Републици Српској. Ватикан се никада није одредио према Јасеновцу. Хрватска се није одредила према Јасеновцу, ни када је добила независност“, закључује Антић.
