АСБ, „Arbiter Samariter Bund“, друга је по величини хуманитарна организација у Немачкој, после Црвеног крста. Основана је давне 1888. године, а у Србији су присутни од 1999. Последње три године интензивно раде на питању повратка Срба на Косово и Метохију, али и интеграцији избеглица и интерно расељених у Србији.
Реализовали су различите пројекте стамбеног збрињавања, а у последњих годину дана уложено је готово три милиона евра у монтажне и зидане кућа на подручјима која су била поплављена. Изградњу прати економска подршка породицама.
АСБ је свуда где је помоћ потребна, а посебни тимови шаљу се на кризна подручја погођена природном катастрофом. У последњем у Непалу је и Иван Марин, директор београдске канцеларије АСБ-а.
Душа у Непалу
Иако се пре недељу дана вратио из Непала, први човек АСБ из Србије Иван Марин каже да му је душа и даље у тој земљи коју је погодила несрећа. Био је у десет великих хуманитарних мисија, у Ираку, Либији, Обали Слоноваче. Понео потресна сећања са Хаитија који је 2010. године погодио цунами и земљотрес. Ту је доживео снажно подрхтавање тла, али оно што је доживео протеклих дана у Непалу, каже, неупоредиво је са свим претходним мисијама. То је топлина, сусретљивост, смиреност и љубазност Непалаца.
„Делили смо помоћ за хиљаду породица у Мармингу, на североистоку земље, у селу где од првог удара земљотреса нико није био. Двадесет дана били су препуштени сами себи. Позвали смо вође девет села и рекли им шта смо донели. Они су сами организовали поделу помоћи. Довезли смо камион до последње тачке до које може у брда, од тог места они морају до својих кућа да пешаче сат и по. Полако су се спуштали са брда, свако је узео свој пакет, потписао и наставио даље, у савршеном реду и миру. Није било питања уобичајених за такве ситуације, нико није тражио више, чули су се коментари, ове ствари немојте да оставите нама, дајте другим селима у близини, њима је потребније“, каже Иван Марин.
Разочаравајуће бројке
У земљотресу је погинуло скоро 9.000 људи, без крова над главом тренутно је најмање милион и по, али је утисак да су очи светске јавности скренуле са те земље и велике трагедије. Ивана Марина питали смо какав је његов утисак, да ли се свет боље организовао после земљотреса на Хаитију.
„До сада је прикупљено само 20 одсто средстава да би се помогло у првој, хитној фази збрињавања. То су, нажалост, разочаравајуће бројке. Уједињене нације су послале позив да се скупи више средстава, видећемо какав ће бити одзив. Међутим, оно што је јако занимљиво су локалне иницијативе унутар Непала. Пошто се налази на самом рубу Хималаја, има пуно трекера који долазе у то подручје. Срели смо пуно група људи који су на добровољној бази из свих делова света дошли са својим пакетима помоћи, на основу приватних контаката које су раније остварили“, каже Марин.
Он је у Непалу био и 12. маја, када је земљу погодио потрес јачине 7,4 степени Рихтерове скале. Био је на само 40 километара од епицентра. На чистини која је, на срећу, санирана после прошлогодишњег одрона.
Страх уочи монсуна
„Десетак минута раније били смо у кањону, добро је да смо се извукли, могло је свашта да се догоди. Било је страшно. После удара радило се више од пет сати на рашчишћавању пута. Човек мало другачије размишља након таквог догађаја. Схватите да је Земља велика сила и да смо ту беспомоћни, да не можете ништа да урадите, само да сачекате да све прође“, присећа се Марин.
Земљотрес је, поред тога што је однео хиљаде живота, додатно осиромашио сиромашни Непал. Помоћ му је неопходна, посебно сада, пред монсун. Сезона киша би могла поново донети смрт, ако се брже не реагује. Међународна заједница апелује на све који могу да помогну.
У акцију је укључен и Црвени крст Србије. Русија је помогла слањем два авиона са специјалцима који су пружили помоћ у отклањању последица разорног земљотреса. Кишна сезона додатно ће отежати ситуацију на терену, али АСБ ће бити у Непалу. Прикупили су 1,3 милиона евра, које ће уложити у различите пројекте, изградиће привремене куће за 300 хиљада породица.
