Руска провокативна реторика о нуклеарном оружју и драматична експанзија летова њених стратешких бомбардера „дубоко су узнемирујући и опасни“, упозорава генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и додаје да би остваривање руских планова о распоређивању нуклеарних ракета у Калињинграду, близу пољске границе, као и претња размештањем нуклеарног оружја на Криму, „суштински променили безбедносну равнотежу у Европи“.
Истовремено, чешки генерал Петар Павел, који у јуну преузима дужност председника Војног комитета НАТО-а, упозорио је да Алијанса није способна оперативно да реагује на претњу Русије, којој би, по његовом мишљењу, у техничком смислу било потребно свега неколико дана да „заузме“ балтичке земље.
НАТО учесталим изјавама званичника о наводној руској претњи чланицама Алијансе настоји да произведе утисак да је организација која и даље има функцију, не само политичку, него и војну. У сенци кризе у Украјини и бројних подела унутар НАТО-а јавила се потреба да се покаже јединство западног војног савеза и његов ауторитет на међународној сцени, оцењује у разговору за Спутњик војни аналитичар Александар Радић, наглашавајући да бритка реторика НАТО-а има више везе са самом Алијансом, него с Русијом.
„Ове године се већ кренуло с вежбама које су отворена демонстрација силе — марш колоне механизоване пешадије америчких снага кроз европске земље био је пример како се за телевизијске камере правила слика да се нешто дешава и да се нешто чини“, оцењује Радић.
Подсећајући да водећу улогу у стварању притиска унутар НАТО-а имају бивше чланице Совјетског Савеза и Варшавског уговора које се граниче с Русијом, Радић констатује да су „мишићи“ тог механизма ипак Сједињене Америчке Државе које као водећа сила намећу своје ставове и интересе осталим чланицама Алијансе.
И руски војни аналитичар Виктор Литовкин сматра да се НАТО плаши само једног, а то је да ће свима постати јасно да нема више разлога да постоји. Литовкин оцењује да Алијанса није кадра да се супротстави озбиљним опасностима и изазовима, међу којима, како наглашава, свакако није Русија јер она нема намеру било кога да напада или заузима.
„Сто пута поновљена лаж постаје истина. Када се свакодневно људима говори како ће Русија сваког часа напасти, наравно да они почињу да се плаше. Зато НАТО покушава да покаже да као организација може да заштити ове државе, али зато и тражи од њих да два одсто свог бруто домаћег производа уплаћују у буџет НАТО-а. Зато и плаше становнике тих земаља“, упозорава Литовкин.
Снаге НАТО-а недавно су почеле једну од највећих војних вежби борбених авиона у Европи, која носи назив „Арктички изазов 2015“. У вежбама које се воде у северним областима Финске, Норвешке и Шведске, уз сарадњу са САД, Великом Британијом, Холандијом, Швајцарском, Немачком и Француском, учествује 4.000 војника и око 250 авиона.
Александар Радић сматра да је НАТО приморан да реагује у ситуацији у којој је постало јасно да је руска војска много моћнија него пре двадесетак година, те да је способна не само да брзо реагује било где на сопственој територији него и изван својих граница.
„Руске војне снаге ове године имају заједничку вежбу с Кином, динамичне вежбе са земљама које су савезнице Русије. Све је чешће присуство руских стратешких бомбардера ‘тупољев 95’ над светским морима, а приметна је и тежња да руска флота покаже своју заставу на разним морима. Све то ствара овај мозаик. Обе стране, заправо, имају потребу да прикажу ниво моћи, али и да ‘трећим странама’ покажу ко је тренутно најјачи играч на планети“, објашњава Радић.
Он, међутим, верује да највећи изазов за САД представља Кина која веома отворено најављује да ће у блиској будућности постати незаобилазан играч, те да је војно надметање с Русијом заправо нека врста припреме за стратешке игре на Пацифику.
Треба имати у виду и да је генерални секретар НАТО-а недавно изјавио да ипак верује у важност дијалога НАТО-а и Русије и да је, упркос тренутним озбиљним размимоилажењима, Алијанса спремна да настави тај дијалог.
