Овај празник који представља рођендан хришћанске Цркве — као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница (или Духови) била рођендан хришћанске Цркве.
Веровање у тројицу (Бог Отац, Бог Син, Свети дух) одлика је већине хришћанских цркава и сматра се централном догмом хришћанске теологије. Православна црква тврди да је догма о Светој Тројици део вере коју је примила усменим путем од Исуса Христа преко апостола, и да је као таква одувек била део вере Цркве.
„Храм Свете тројице“ названа је и руска црква у Београду. Подигнут је 1924. према плановима архитекте Валерија Сташевског. У темеље храма су положили грумен земље донесен из Русије. У цркви су се једно време налазиле и војне заставе Наполена и Турака, које су биле ратни плен руске војске. Године 1944. враћене су у Русију.
Тројице се славе као велики празник у Шумадији. Тог дана ишле су многим селима крстоноше. На велики празник Света Тројица народ традиционално посећује истоимене манастире и тражи опрост грехова или лек за болести.
