Он је рекао да је очигледно да је пропала политика америчког председника Барака Обаме да изолује Русију и доведе Кремљ на колена, додајући да Керијева посета Сочију представља „прекретницу у саги о украјинској кризи“.
„Прошлогодишња политика Беле куће према Русији није успела. Каква је она била? Не морамо ни да погађамо. Обама нам је у неколико наврата и сам рекао да су намере биле да се Русија изолује уз помоћ санкција како би Америка и НАТО били присутнији у Украјини“, рекао је Коен, који је и професор на Универзитету у Принстону.
Међутим, истиче Коен, то се није десило, додајући да постоје тврдње да се догодило супротно и да је Русија, из неког разлога, само постала јача.
Према његовим речима, одлука руског председника Владимира Путина да се састане са америчким државним секретаром, након његових преговора са руским министром иностраних послова Сергејом Лавровом је био „велики симболичан дипломатски посао“, који би могао бити посматран као могуће отопљавање односа у новом хладном рату.
Како год, поставља се питање, наводи он, каква ће бити нова америчка политика према Русији.
„Јасно је да она у основним начелима укључује сарадњу Русије… Одједном се појављује чињеница да САД не желе више да Русија буде по страни, већ да буде партнер како у Ирану, тако и у Срији, али пре свега у Украјини“, истиче историчар.
Према његовим речима, међу америчким политичким естаблишментом постоји извесна подела по питању украјинске кризе.
Како каже, Вашингтон се нашао у позицији да не може више да контролише украјинску владу, коју између осталог, подржава од фебруара 2014. године, јер је Кијев у последњих неколико месеци својим изјавама умањио њен положај у кризи на југоистоку земље.
Коен је рекао и да украјинска влада својим провокативним изјавама о намери да војним путем поврати Крим и Донбас, игнорише одредбе Минског споразума.
Да стрпљење Вашингтона има границе, каже Коен, постало је јасно када је Кери у Сочију јавно критиковао украјинске власти, рекавши да председник Петро Порошенко треба да поступа у складу са споразумом потписаним у Минску.
„То је био први пут да високи амерички званичник у јавности замери понашању кијевских власти. Зато се ја питам да ли то значи да Обамина администрација сада смањује своју пуну подршку Украјини. Ако је тако, то је велика прекретница, попут Керијеве посете Сочију“, наглашава Коен.
Међутим, историчар упозорава да ће због отопљавања односа између Русије и Америке вероватно бити одређених реакција из табора америчког естаблишмента који пропагира рат, додајући да су све приче о руској агресији у Украјини, њеној намери да поново створи СССР, као и приче о наводној инвазији на балтичке државе, сличне митовима да је бивши ирачки лидер Садам Хусеин поседовао оружје за масовно уништење.
Ипак, према његовим речима, веома је важно то што је амерички Ратни колеџ будуће односе Русије и САД недавно дефинисао не као конфронтационе, већ као конкурентне и сарадничке.
„Иако оваква формулација подсећа на стратегију Америке према СССР-у током хладног рата, она свакако означава могућу промену у односима двеју сила“, закључује Коен.
