Нови закон је усвојен са 67 гласова у корист њега, и 32 гласа против. Како би ступио на снагу била је потребна само проста већина.
Овај акт формално ставља тачку на контроверзно прикупљање и похрањивање телефонских података које је спроводила Државна безбедносна агенција и сматра се да он представља прво ограничење надзора у Америци од терористичких напада 11. септембра.
Glad the Senate finally passed the USA Freedom Act. It protects civil liberties and our national security. I'll sign it as soon as I get it.
— President Obama (@POTUS) June 2, 2015
Амерички законодавци су се трудили да провуку закон који би окончао паузу у обавештајним активностима која траје од истека Патриотског акта у недељу вече.
Они који подржавају амерички Закон о слободи инсистирају на томе да је било неопходно да закон буде усвојен како би била обезбеђена државна безбедност, док његови критичари сматрају да он не штити довољно грађанске слободе.
Иако Закон о слободи спречава НСА да прикупља телефонске податке, он, ипак, дозвољава да информације похрањују телекомуникационе компаније, а да их обавештајне службе могу добити на основу судског налога.
Шпијунирање које је америчка Влада спроводила над својим становништвом први пут је дошло у жижу јавности након открића Едварда Сноудена, бившег агента НСА.
Сноуден тренутно живи у Русији, како би избегао кривично гоњење у Сједињеним Америчким Државама.
