Михаел Риш, један од учесника протестне акције, каже за Спутњик да се организација не слаже са политиком европских држава — како на унутрашњем, тако и на спољашњем плану.
„Не слажемо се са оним што се сада дешава, како у унутрашњој тако и у спољној политици, као и са понашањем Запада према украјинској кризи. Залажемо се за активну политику успостављања мира, а не за рат. Такође, протестујемо против смањења социјалних буџета. Нека велике корпорације саме плаћају своју кризу. Желимо и отворене границе за све. Становници било које државе захваћене ратом треба да стекну право на улазак у другу земљу и на заштиту. Онолико дуго, колико је њима потребно“, сматра Риш.
Формат самита је на мети критике пошто Русија није позвана да учествује на њему. Риш додаје да је потребан другачији самит, који би стекао легитимацију управо учешћем Русије и избором других тема за расправу.
„Сматрамо самит нелегитимним зато што се на њему расправља о питањима попут експлоатације, милитаризације и рата. Желимо другачији самит, који ће постати легитиман захваљујући учешћу Русије, Кине, свих држава света, не само велике седморке“, каже он.
Европа преговара о стварању зоне слободне трговине са САД. Риш каже да то није добро, јер у будућности може да доведе до ситуације да држава изгуби овлшћења на рачун великих компанија.
„ТТИП, ТИСА и ЦЕТА — три су велика уговора о зони слободне трговине. Једна од тачака споразума ТИСА предвиђа да велике компаније могу да приватизују комуналне службе, администрацију, здравствене и безбедносне институције. Према том споразуму, приватизована имовина на може да буде враћена држави. То значи да држава губи овлашћења и на крају ћемо живети у земљи која нема неопходне институције за живот саме државе“, сматра Риш.
